Bosanska Rača – Bijeljina – Ugljevik - B. Mezgraja

[Hum]

Kr. ug. ministarstvo trgovine odredilo je, na molbu tvrtke Gfrerer, Schoch i Grossmann, politički ophod po njima projektirane vicinalne željeznice Vukovar - Rača i krilne pruge Tompojevci - Ilok, te je vođenje toga ophoda povjereno ministerijalnom savjetniku Vladimiru Ehrenhöferu.

Rok za početak rasprave ustanovljen je na dan 19. veljače 1907. u 9 sati prije podne, a kao mjesto sastanka određena je županijska zgrada Srijemske županije u Vukovaru.

Dnevni tisak potvrdio je 21. veljače 1907. da je u Vukovaru otpočeo službeni ophod projektirane željeznice Vukovar - Rača pod predsjedanjem ministerijalnog savjetnika Vladimira Ehrenhöfera. Od Kr. zemaljske vlade u Zagrebu u povjerenstvu je sudjelovao nadinženjer pl. Stanisavljević, a od županijske oblasti županijski perovođa Takšić i županijski nadinženjer Maček. Uredovanje na cijeloj pruzi trajalo je do 23. veljače 1907. Pruga je projektirana s izlazom iz Vukovara preko Šida i Morovića u Raču, s ogrankom od postaje Lovas preko Šarengrada u Ilok.

Pruga je trebala imati dužinu od cca 88 kilometara, a izgradilo bi je poduzetništvo Gfrerer, Schoch i Grossmann iz Budimpešte.

Nakon što bi se izgradila ova po Vukovar i okolinu vrlo važna komunikacija, bilo je izgledno da će se od Rače dalje izvesti pruga do Bijeljine.

Dana 11. ožujka 1907. Kr. ug. ministarstvo trgovine u Budimpešti obavijestilo je Teodora grofa Pejačevića, bana Kraljevine Hrvatske, Slavonije i Dalmacije, da su poduzetničkoj tvrtci Gfrerer, Schoch i Grossmann u Budimpešti produljili na sljedeću godinu dana naredbom br. 19383 od 25. ožujka 1906. izdanu predkoncesiju za normalnotračnu vicinalnu željezničku prugu koja je trebala voditi izlazom iz postaje Vukovar Kr. ug. državnih željeznica, prolaskom kroz općine Negoslavci, Mikluševci, Tompojevci i Tovarnik, do postaje Šid Kr. ug. državnih željeznica, te nastavno kroz općine Adaševci i Morović do Rače, odnosno do prudišta što su se nalazili na obali Save kod Rače.

Изузетно је занимљив начин како Ивица Илић "кроји историју" ове пруге, па почетак "смешта" у 1899. годину.

Priča o pruzi počinje 1899. godine kada je u Ugljeviku otvoren rudnik mrkog uglja. 

За такво тврђење је било потребно да се
Ивица Илић позове на неки акт, на пример да је управа рудника тражила баш 1899. године да се изгради железничка пруга Угљевик - Босанска Рача.

Уосталом, у допису изасланства Града Бијељине из 1906. уопште се не спомиње Угљевик.

Grad Bijeljina ležao je u sredini plodne bosanske Posavine, te je bio središte i stjecište cijele istočne bosanske, a i velikog dijela zapadne i južne srbijanske trgovine.

Bijeljina je, dakle, po svome geografskom položaju bila predodređena da postane najvažnija etapa za cijelu podrinjsku trgovinu s Monarhijom. To je mogla biti samo onda, ako bi bila neposredno spojena željeznicom s jedne strane iz unutrašnjosti Bosne, a s druge strane s Dunavom.

Vidi HR-HDA-757, Predstavka izaslanstva grada Bijeljine i istočne bosanske Posavine upućena ces. i kr. zajedničkom ministru financija kao pročelniku bosansko - hercegovačke središnje uprave u Beču, radi izgradnje željeznice od Bijeljine preko Save u Srijemski Grk, kao ishodišnu postaju željeznice Rača - Vukovar, kut. br. 3.

[Hum]

Игор Караман је скицирао железничку мрежу у источној Славонији до 1914.

[Hum]

Игор Караман је скицирао железничку мрежу у источној Славонији до 1941.

[Hum]

На супротној Саве, у односу на ушће Дрине (дакле у Славонији), налазила се тврђава Рача (или град Рача), коју је саградио János Hunyadi у XV веку.

Покрај града Рача (такође на левој обали Саве) налазило се село Рача.

На босанској страни Саве, топоним "Босанска Рача", налазим тек на мапама, које су објављене након 1878. године.

На мапи из 1865. године, коју је израдио чувени картограф Jan Rośkiewicz, нема ознаке насеља у Босни, али има нацртан "чамац", као ознака да се у то време, преко Саве прелазило скелом или чамцима.

[Hum]

Међутим, чувени турски путописац Евлија Челеби, који је 200 година пре објаве претходне мапе прешао Саву на том месту, пише да је на десној (босанској) обали Саве, било трговачко пристаниште ("бендер"), а то је поуздан показатељ да у XVII веку, на локацији железничке станице Босанска Рача, јесте било неко село.

Евлија Челеби, у путопису спомиње Mátyás Hunyadi (Corvin). Његов отац јесте János Hunyadi, само шта је он био капетан Београда, а не краљ Србије.

[Hum]

Овај детаљ нове мађарске мапе, индиректно указује да је пре 1878. године, на локацији железничке станице Босанска Рача, било насеље.

Види се то по топониму: Törökracsa (Турска Рача).

Морало је на десној обали Саве, пре 1878. да постоји насеље, како би Мађари назвали: Törökracsa.

На славонској (сремској) страни, читаво "полуострво", означено је: Óracsa (Стара Рача).

Сремска Рача (то је "ново" насеље), означено је: Racsa.

Напомињем да Мађари нису баш "уједначили" писање "наших" топонима, претежно пищу: Rácsa, a овде: Racsa.

[Hum]

Када сам писао да пре 1878. нисам наишао на мапу, на којој је означена било каква ознака насеља на локацији железничке станице Босанска Рача, онда сам имао у виду тридесетак мапа, које су израђене пре АУ окупације БиХ.

Располажем само са оним картографским изворима који су доступни на интернету, а има их веома много.

За пример, ево чувене мапе Угарске из 1838., заправо исечак који покрива целу Славонију.

[Hum]

Од моћне тврђаве (града) Рача из XV века, ојачане и дограђене у XVIII веку, није остало скоро ништа.

[Hum]

На сремској страни Саве, данас уопште нема пристана, док је уз семберску обалу постављен понтонски пристан за пловила, који подсећа на славно речно пристаниште Босанска Рача.

[Hum]

Исечак из новина који се (изгледа) односи на деоницу Пецка - Богутово Село.