Идемо даље у Барич.
Имао сам неколико слика, које сам јако касно направио са железничком станицом Барич, па су зато јако лошег квалитета. Зато ћу их овај пут избећи.
На слици је црква у Баричу, а на месту паркираних аутомобила и камиона је некада било стајалиште БАРИЧКА РАМПА. То је истовремено центар насеља, и најпрометнија станица аутобуског превоза.
Барич је познат по некадашњем гиганту Првој Искри, који је у најбоље време запошљавала 7.000 радника. Бомбардовање те фабрике 1999-те је и данас у болном сећању многих људи, не само у Баричу, него и хиљада људи који су са разних страна долазили да раде у истој, укључујући и Београд. То није била само фабрика, то је за хиљаде људи био основни извор прихода за породицу, а са обзиром колико су времена проводили у истој и породица! :violina: Бомбе су разнеле много више од фабричких хала, од којих данас ради само једна са око 300 радника.
Наследећој слици је поглед према Баричкој рампи са брда. Замислите да стојите на истом месту, а на месту оних паркираних аутомобила ћиху-ћиху, призор и звук живота, срца које је изчупано из груди ових насеља, давне 1968. године!
На овом месту се аутомобили паркирају, јер је гњаважа преседати на кружни аутобус, који задире одавде читавих 6 километара, колико се од ове тачке протеже насеље развијано уз пругу. Зато сам у варијантама и 2 и 4 предвиђао два стајалишта за ову данас забит, Мала Моштаница, и Баричка река, иста она која је Ћира некада имао.
Идемо даље Железничком улицом. Иначе, дан данас, локалци када иду улицама на некадашњој Ћириној траси кажу "идем пругом". На сликама се види како су локалци померали ограде на државно земљиште, и наравно да би то морало да буде уклањано у трошку власника, без икакве надокнаде. На крају, зашто да се буни неко коме ће захваљујући прузи скочила вредност куће за 20%-60%.
Још један пример. На државном земљишту је без проблема могуће направити једноколосечну пругу на средини, по једна једносмерна коловозна трака са сваке стране пруге, тротоар и комуналне инсталације. Са леве стране пута гледано на слику је само један ред кућа између пруге и главног пута према Малој Моштаници профила 1+1. Међутим, многи су своје колске улазе усмерили према прузи, многи и гараже направили.
Идемо даље, на овом месту се спајају главни пут Барич - Мала Моштаница са Железничком улицом, око километар ипо од стајалишта Баричка рампа, и око пола километра од стајалишта Баричка река. Види се да је овде пружни појас јако широк.
Још једна слика мало даље. Иначе, одавде, па све до тунела, у дужини око 4 километра је могуће имати два колосека и брзину 80км/с без проблема (насеље је само са једне стране пута, изузев пар места где се могу направити прелази са рампама).
Једина мало незгодна, али не и нерешива је позиција самог стајалишта Баричка река. Постоји неколико кућа са пар локала, смештених уз сам пут на окуци реке. Ту би се друмски саобраћај могао преусмеравати према реци, јер у случају изградње, пруга би ту била најважнија саобраћајница.
У наставку идемо у Малу Моштаницу, насеље које је убедљиво највише изгубило укидањем пруге.
Како не би било недоумица, везаних за стил писања, радим копи/паст са форума Беобуилд. Удружење љубитеља железнице средствима грађанске политике да приволи доносиоце одлука да се обнови пруга Београд - Обреновац, и на најбољи начин. Тренутно имамо сајт, а ускоро ћемо имати трибине у свим местима кроз које је пролазио Ћира. За сада за то имамо логистику у Обреновцу и Умци.
http://prugaodbeogradadoobrenovcasr.web ... te-resenja