Pruga Beograd - Niš
Re: Pruga Beograd - Niš
33-087 i 01-088. Beograd.
Re: Pruga Beograd - Niš
Stara razglednica Paraćina.
Pruga Beograd Niš prolazila je pored fabrika štofa.
Pruga Beograd Niš prolazila je pored fabrika štofa.
Re: Pruga Beograd - Niš
38-072. Ćuprija.
Re: Pruga Beograd - Niš
Nesto iz arhive..
- Aleksinac 1974 JZ 61.jpg (142.34 KiB) Pogledano 3125 puta
Re: Pruga Beograd - Niš
Iz jedne porodične kolekcije fotografija....
Stara zgrada stanice Bagrdan početkom 30-ih godina prošlog veka....
- Bagrdan-stara.jpg (55.42 KiB) Pogledano 3101 put
Re: Pruga Beograd - Niš
U mom izlaganju o pruzi Beograd - Niš došao sam do stanice Ripanj (to je postavio gospodin presa, na strani 2). Mogli bi malo da se zadržimo u ovoj stanici, pošto je ona izabrana da bude pretovarna stanica za materijal za izgradnju spomenika Neznanom junaku.
Spomenik Neznanom junaku
Seljaci iz okolnih sela oko Avale odlučili su da iz svojih skromnih sredstava podignu spomenik Neznanom junaku. Povod za ovo pružio im je protivnik, koji je na vrhu Avale, ispod starog ruševnog grada, sahranio poginulog srpskog vojnika i na njegov grob stavio krstaču sa natpisom na nemačkom jeziku :
„ Ein unbekannter serbischer Soldat”
( Nepoznati srpski vojnik)
Prvi skroman, spomenik Neznanom junaku podigao je narod tadašnjeg sreza vračarskog nad grobnicom koja je iskopana i ozidana na prevoju između velikog i malog vrha Avale. Tu je neznani vojnik bio sahranjen i pored njegovog kostura stavljen je protokol o njegovom pronalasku, smešten u staklenu kutiju napunjenom zejtinom. U ovoj grobnici ostao je Neznani vojnik sve do prenosa njegovih kostiju u veliki Meštrovićev spomenik.
Stari spomeni na Avali. Iz knjige Spomenik Neznanom junaku na Avali, autor Stevan Živanovic.
Radovi na izgradnji spomenika Neznanom junaku na Avali otpočeti su 12. aprila 1934. godine, prpremama za rušenje starog grada na njegovom vrhu, na koti 511 m.
Stari grad na Avali - Sa foruma Kizzoni.
Izvođenje radova bilo je povereno inženjeriskim i automobilskim jedinicama stare jugoslovenske vojske, za ovu svrhu posebno obrazovanim u naročiti odred, kojem je dat naziv Avalski odred. Pored vojnika radili su na ovom poslu i mnogobrojni kamenoresci iz građanstva, kojih je povremeno bilo i do 80.
Pitanje vađenja, transportovanja, manipulacije i obrade kamenih blokova, neobično velikih i teških, prestavljalo glavnu brigu i preokupaciju rukovodećeg štaba izgradnje. Tako je i bilo u početnoj fazi radova, a i docnije, u kojoj je najveća pažnja poklonjena problemima transporta i manipulacije sa kamenim blokovima, a naročito njihovom izvlačenju na vrh Avale.
Za transport kamena od Jablanice do podnožja Avale dolazila je u obzir samo železnica. Ona je i pored toga što je veći deo njen bio uzanog koloseka, bila sposobna da to obavi i da bez naročitih priprema prenosi kamen, kamene blokove od 7,5 do 15, pa i do 20 tona kod pojedinih komada. I pitanje pretovara sa uzanog na normalni kolosek nije za železnicu prestavljao poseban problem, pošto je ona na železničkoj stanici u Bosanskom Brodu raspolagala sa potrebnim instalacijama za pretovar teških blokova. U Mladenovcu mogao se takođe vršiti pretovar kamena, ali samo manjih dimenzija.Prema ovim uslovima usmereno je doticanje kamenog materijala za Avalu, tako da su u Bosanskom Brodu pretovarani samo teški blokovi, a u Mladenovcu sav ostali kameni materijal.
Za krajnu istovarnu stanicu izabrana je železnička stanica Ripanj, koja je imala najpovoljniji položaj u odnosu na vrh Avale i bila povezana solidnim tucaničkim kolovozom sa njenim podnožjem,odakle je vodio jednosmerni put ka vrhu Avale i sa nje se opet spuštao ka podnožju.
Istovar kamenih blokova u stanici Ripanj - Iz knjige Spomenik Neznanom junaku na Avali, autor Stevan Živanovic.
Postavilo se pitanje prevoznih sredstava za ove teške kamene blokove. Pre sedamdeset pet godina nije bilo u našoj zemlji komercijalnih motornih vozila, kojim bi se obezbedio prevoz ovako teških i glomaznih predmeta, a naročito u većem broju i obimu. Izlaz je nađen u pozajmici jakih vučnih traktora iz ratne opreme tadašnje jugoslovenske vojske. Rukovodstvu radova na Avali stavljeno je na raspolaganje šest traktora Austro-Daimler, čiji pravi zadatak bio da vuku teške merzere od 30,5 cm kalibra. Ovi traktori i merzeri (tipa Škoda) poticali su iz ratnog plena srpske vojske iz prvog svetskog rata.
Sami traktori mogli su da budu opterećeni sa po četiri tone korisnog tereta pri čemu je svaki od njih bio u stanju da vuče još po dvadeset tona i da savlada uspone i krivine avalskih puteva. Brzina kretanja opterećenih i za vuču upregnutih traktora iznosila je 3 km/h, a to je značilo, da za prevoz jednog kamenog bloka od 15 tona treba računati sa ukupno 4 časa, uzimajući u obzir i potrebno vreme za pretovar blokova na železničkoj stanici Ripanj, kao i za istovarnu manipulaciju na gradilištu, na samom vrhu Avale.
Poseban problem prestavljao je takozvani „unutrašnji” transport na samom gradilištu, tj. prenos blokova do radionica u cilju obrade i gotovih blokova na vrh Avale, radi njihovog ugrađivanja.
Za ovo je trebalo organizovati dve radionice, jednu za doterivanje kamenih blokova na određene dimenzije i potpunu obradu po uslovima projekta, i drugu za glačanje i poliranje obrađenih kamenih blokova.
Kamene blokove je trebalo prihvatiti i istovariti na vrh Avale, preneti ih u radionicu za klesarsku obradu, zatim u radionicu za glačanje i poliranje i najzad, potpuno završene, do mesta ugrađivanja.
Najpovoljnije, ako se svaki blok od trenutka svog dolaska na Avalu, pa sve do svog prispeća na mesto ugrađivanja, dakle za sve vreme dok traju pojedine operacije obrade i prenosa do mesta montaže, smesti na točkove, odnosno na vagone, koji bi se kretali smišljeno projektovanom mrežom koloseka poljske pruge, čiji bi pojedini kraci zalazili u svaki kutak predviđenih radionica. Ovim načinom bila bi obezbeđena ne samo neprekidna pokretljivost teških blokova, već i potpuna sigurnost njihovog transporta, uz neometanu obradu i bez ikakvog nepotrebnog usporavanja.
Najzad trebalo je rešiti i pitanje prenosa kamenih blokova do mesta ugrađivanja, posle završene obrade u glačarskoj radionici. Trebalo je savladati visinsku razliku od 30 metara na dužini od 150 metara. Za ovo se pokazalo kao najpogodnije konstruisanje improvizovane uspinjače sa udvojenim kolosecima, na kojima se kretao kombinovani voz od četiri spregnuta vagoneta.
Mastavak sledi
Spomenik Neznanom junaku
Seljaci iz okolnih sela oko Avale odlučili su da iz svojih skromnih sredstava podignu spomenik Neznanom junaku. Povod za ovo pružio im je protivnik, koji je na vrhu Avale, ispod starog ruševnog grada, sahranio poginulog srpskog vojnika i na njegov grob stavio krstaču sa natpisom na nemačkom jeziku :
„ Ein unbekannter serbischer Soldat”
( Nepoznati srpski vojnik)
Prvi skroman, spomenik Neznanom junaku podigao je narod tadašnjeg sreza vračarskog nad grobnicom koja je iskopana i ozidana na prevoju između velikog i malog vrha Avale. Tu je neznani vojnik bio sahranjen i pored njegovog kostura stavljen je protokol o njegovom pronalasku, smešten u staklenu kutiju napunjenom zejtinom. U ovoj grobnici ostao je Neznani vojnik sve do prenosa njegovih kostiju u veliki Meštrovićev spomenik.
Stari spomeni na Avali. Iz knjige Spomenik Neznanom junaku na Avali, autor Stevan Živanovic.
Radovi na izgradnji spomenika Neznanom junaku na Avali otpočeti su 12. aprila 1934. godine, prpremama za rušenje starog grada na njegovom vrhu, na koti 511 m.
Stari grad na Avali - Sa foruma Kizzoni.
Izvođenje radova bilo je povereno inženjeriskim i automobilskim jedinicama stare jugoslovenske vojske, za ovu svrhu posebno obrazovanim u naročiti odred, kojem je dat naziv Avalski odred. Pored vojnika radili su na ovom poslu i mnogobrojni kamenoresci iz građanstva, kojih je povremeno bilo i do 80.
Pitanje vađenja, transportovanja, manipulacije i obrade kamenih blokova, neobično velikih i teških, prestavljalo glavnu brigu i preokupaciju rukovodećeg štaba izgradnje. Tako je i bilo u početnoj fazi radova, a i docnije, u kojoj je najveća pažnja poklonjena problemima transporta i manipulacije sa kamenim blokovima, a naročito njihovom izvlačenju na vrh Avale.
Za transport kamena od Jablanice do podnožja Avale dolazila je u obzir samo železnica. Ona je i pored toga što je veći deo njen bio uzanog koloseka, bila sposobna da to obavi i da bez naročitih priprema prenosi kamen, kamene blokove od 7,5 do 15, pa i do 20 tona kod pojedinih komada. I pitanje pretovara sa uzanog na normalni kolosek nije za železnicu prestavljao poseban problem, pošto je ona na železničkoj stanici u Bosanskom Brodu raspolagala sa potrebnim instalacijama za pretovar teških blokova. U Mladenovcu mogao se takođe vršiti pretovar kamena, ali samo manjih dimenzija.Prema ovim uslovima usmereno je doticanje kamenog materijala za Avalu, tako da su u Bosanskom Brodu pretovarani samo teški blokovi, a u Mladenovcu sav ostali kameni materijal.
Za krajnu istovarnu stanicu izabrana je železnička stanica Ripanj, koja je imala najpovoljniji položaj u odnosu na vrh Avale i bila povezana solidnim tucaničkim kolovozom sa njenim podnožjem,odakle je vodio jednosmerni put ka vrhu Avale i sa nje se opet spuštao ka podnožju.
Istovar kamenih blokova u stanici Ripanj - Iz knjige Spomenik Neznanom junaku na Avali, autor Stevan Živanovic.
Postavilo se pitanje prevoznih sredstava za ove teške kamene blokove. Pre sedamdeset pet godina nije bilo u našoj zemlji komercijalnih motornih vozila, kojim bi se obezbedio prevoz ovako teških i glomaznih predmeta, a naročito u većem broju i obimu. Izlaz je nađen u pozajmici jakih vučnih traktora iz ratne opreme tadašnje jugoslovenske vojske. Rukovodstvu radova na Avali stavljeno je na raspolaganje šest traktora Austro-Daimler, čiji pravi zadatak bio da vuku teške merzere od 30,5 cm kalibra. Ovi traktori i merzeri (tipa Škoda) poticali su iz ratnog plena srpske vojske iz prvog svetskog rata.
Sami traktori mogli su da budu opterećeni sa po četiri tone korisnog tereta pri čemu je svaki od njih bio u stanju da vuče još po dvadeset tona i da savlada uspone i krivine avalskih puteva. Brzina kretanja opterećenih i za vuču upregnutih traktora iznosila je 3 km/h, a to je značilo, da za prevoz jednog kamenog bloka od 15 tona treba računati sa ukupno 4 časa, uzimajući u obzir i potrebno vreme za pretovar blokova na železničkoj stanici Ripanj, kao i za istovarnu manipulaciju na gradilištu, na samom vrhu Avale.
Poseban problem prestavljao je takozvani „unutrašnji” transport na samom gradilištu, tj. prenos blokova do radionica u cilju obrade i gotovih blokova na vrh Avale, radi njihovog ugrađivanja.
Za ovo je trebalo organizovati dve radionice, jednu za doterivanje kamenih blokova na određene dimenzije i potpunu obradu po uslovima projekta, i drugu za glačanje i poliranje obrađenih kamenih blokova.
Kamene blokove je trebalo prihvatiti i istovariti na vrh Avale, preneti ih u radionicu za klesarsku obradu, zatim u radionicu za glačanje i poliranje i najzad, potpuno završene, do mesta ugrađivanja.
Najpovoljnije, ako se svaki blok od trenutka svog dolaska na Avalu, pa sve do svog prispeća na mesto ugrađivanja, dakle za sve vreme dok traju pojedine operacije obrade i prenosa do mesta montaže, smesti na točkove, odnosno na vagone, koji bi se kretali smišljeno projektovanom mrežom koloseka poljske pruge, čiji bi pojedini kraci zalazili u svaki kutak predviđenih radionica. Ovim načinom bila bi obezbeđena ne samo neprekidna pokretljivost teških blokova, već i potpuna sigurnost njihovog transporta, uz neometanu obradu i bez ikakvog nepotrebnog usporavanja.
Najzad trebalo je rešiti i pitanje prenosa kamenih blokova do mesta ugrađivanja, posle završene obrade u glačarskoj radionici. Trebalo je savladati visinsku razliku od 30 metara na dužini od 150 metara. Za ovo se pokazalo kao najpogodnije konstruisanje improvizovane uspinjače sa udvojenim kolosecima, na kojima se kretao kombinovani voz od četiri spregnuta vagoneta.
Mastavak sledi
Re: Pruga Beograd - Niš
Da nastavumo
Rad u Jablanici
Rad na vađenju kamenih blokova i ostalog kamenog materijala otpočeo je u Jablanici u aprilu 1935. godine i trajao je sve do konačnog završetka radova na Avali, jer se iz Jablanice slao ne samo kameni materijal za spomen–mauzolej, već i za celokupno uređenje neposredne okoline spomenika, kao za terasu, za ograde, pristupne stepenice sa obe strane spomen-mauzoleja, stubove za baklje i itd.
Ovde su na organizovanom radilištu sečene stene i oblikovane u blokove. Gotovi blokovi, najgrublje obrađeni prebacivani su zatim na desnu obalu Neretve, gde je prolazila železnička pruga uzanog koloseka Sarajevo – Mostar. Radi toga je preko Neretve izrađen provizoran most odgovarajuće nosivosti i po njemu postavljen ojačan poljski kolosek, tako da su blokovi i ostali kameni materijal prevoženi vagonima na desnu obalu. Radi utovara blokova u vagone izrađena je utovarna rampa, do koje je odvojen poseban krak industrijskog koloseka sa pruge sarajevo – Mostar.
Sav kameni materijal, izvađen iz majdana kod Jablanice, otpreman je želenicom uzanog koloseka do železničkih stanica Bosanski Brod i Mladenovac. Jedini izuzetak od ovog činili su blokovi, namenjeni za klesanje karijatida. Oni nisu otpremani za Avalu, već u Split, gde je bila predviđena i izgrađena specijalna radionica za klesanje karijatida.
Građenje spomen-mauzoleja
Kad su u junu 1935. godine počeli da stižu iz Jablanice prvi veliki blokovi, sve je bilo spremno za njihovo prihvatanje.
Na železničkoj stanici Ripanj blokovi su pretovarani na teške traktore i njihove prikolice.
Stanica Ripanj - Iz knjige Spomenik Neznanom junaku na Avali, autor Stevan Živanovic.
Po izvršenom pretovaru teških kamenih blokova, ovi su prevučeni pomoću traktora i prikolica, putem od Ripnja do vrha Avale.
Traktor sa prikolicom prevlači blokove na vrh Avale
Po dolasku na Avalu, blokovi su pretovareni na vagonete poljskog koloseka. Na vagonetima ostali su blokovi za sve vreme njihove obrade i dok nisu bili potpuno opremljeni za ugrađivanje.
Pretovar blokova sa traktora na vagone. Iz knjige Spomenik Neznanom junaku na Avali, autor Stevan Živanovic.
Pretovareni kameni blokovi odlazili su odmah po istovaru, prvo u klesarsku radionicu, a potom, po završenoj klesarskoj obradi, glačarsku radionicu, Prevlačenje blokova obavljali su vojnici pomoću jakih užeta, privezanih spreda i pozadi vagona. Ovo je bio jedini način za blago i bestrzajno prevlačenje, jer su vojnici pozadi vagoneta imali ulogu kočničara i onemogućavali svaki nagli pokret vagoneta.
Vuca vagoneta sa blokovima na gradilište. Iz knjige Spomenik Neznanom junaku na Avali, autor Stevan Živanovic.
Po završenim radovima u klesarskoj i glačarskoj radionici, upakovani blokovi pretovareni su na uspinjaču, koja ih je polako, ali sigurno, izvlačila do njihovog budućeg stalnog prebivališta.
Prvi kameni blok težine 12,5 tona, koji je bio pravougaoni blok na severozapadnoj strani spomenika, postavljen je 15. avgusta 1935. godine. Blok je okićan cvećem, ljudima je dato predovoljstvo i toga dana nije se dalje radilo.
Prvi blok je postavljen. Spomenik Neznanom junaku na Avali, autor Stevan Živanovic
Nastavak sledi
Rad u Jablanici
Rad na vađenju kamenih blokova i ostalog kamenog materijala otpočeo je u Jablanici u aprilu 1935. godine i trajao je sve do konačnog završetka radova na Avali, jer se iz Jablanice slao ne samo kameni materijal za spomen–mauzolej, već i za celokupno uređenje neposredne okoline spomenika, kao za terasu, za ograde, pristupne stepenice sa obe strane spomen-mauzoleja, stubove za baklje i itd.
Ovde su na organizovanom radilištu sečene stene i oblikovane u blokove. Gotovi blokovi, najgrublje obrađeni prebacivani su zatim na desnu obalu Neretve, gde je prolazila železnička pruga uzanog koloseka Sarajevo – Mostar. Radi toga je preko Neretve izrađen provizoran most odgovarajuće nosivosti i po njemu postavljen ojačan poljski kolosek, tako da su blokovi i ostali kameni materijal prevoženi vagonima na desnu obalu. Radi utovara blokova u vagone izrađena je utovarna rampa, do koje je odvojen poseban krak industrijskog koloseka sa pruge sarajevo – Mostar.
Sav kameni materijal, izvađen iz majdana kod Jablanice, otpreman je želenicom uzanog koloseka do železničkih stanica Bosanski Brod i Mladenovac. Jedini izuzetak od ovog činili su blokovi, namenjeni za klesanje karijatida. Oni nisu otpremani za Avalu, već u Split, gde je bila predviđena i izgrađena specijalna radionica za klesanje karijatida.
Građenje spomen-mauzoleja
Kad su u junu 1935. godine počeli da stižu iz Jablanice prvi veliki blokovi, sve je bilo spremno za njihovo prihvatanje.
Na železničkoj stanici Ripanj blokovi su pretovarani na teške traktore i njihove prikolice.
Stanica Ripanj - Iz knjige Spomenik Neznanom junaku na Avali, autor Stevan Živanovic.
Po izvršenom pretovaru teških kamenih blokova, ovi su prevučeni pomoću traktora i prikolica, putem od Ripnja do vrha Avale.
Traktor sa prikolicom prevlači blokove na vrh Avale
Po dolasku na Avalu, blokovi su pretovareni na vagonete poljskog koloseka. Na vagonetima ostali su blokovi za sve vreme njihove obrade i dok nisu bili potpuno opremljeni za ugrađivanje.
Pretovar blokova sa traktora na vagone. Iz knjige Spomenik Neznanom junaku na Avali, autor Stevan Živanovic.
Pretovareni kameni blokovi odlazili su odmah po istovaru, prvo u klesarsku radionicu, a potom, po završenoj klesarskoj obradi, glačarsku radionicu, Prevlačenje blokova obavljali su vojnici pomoću jakih užeta, privezanih spreda i pozadi vagona. Ovo je bio jedini način za blago i bestrzajno prevlačenje, jer su vojnici pozadi vagoneta imali ulogu kočničara i onemogućavali svaki nagli pokret vagoneta.
Vuca vagoneta sa blokovima na gradilište. Iz knjige Spomenik Neznanom junaku na Avali, autor Stevan Živanovic.
Po završenim radovima u klesarskoj i glačarskoj radionici, upakovani blokovi pretovareni su na uspinjaču, koja ih je polako, ali sigurno, izvlačila do njihovog budućeg stalnog prebivališta.
Prvi kameni blok težine 12,5 tona, koji je bio pravougaoni blok na severozapadnoj strani spomenika, postavljen je 15. avgusta 1935. godine. Blok je okićan cvećem, ljudima je dato predovoljstvo i toga dana nije se dalje radilo.
Prvi blok je postavljen. Spomenik Neznanom junaku na Avali, autor Stevan Živanovic
Nastavak sledi
Re: Pruga Beograd - Niš
Da završimo:
Do 1. septembra 1937. godine potpuno je završeno zidanje spomen-mauzoleja i postavljanje masivnog kamenog krova. Tada su počeli završni radovi.
Montaža kamenih blokova. Spomenik Neznanom junaku na Avali, autor Stevan Živanovic
Početkom aprila 1938. godine, sa buđenjem prirode, otpočeše završni radovi. Trebalo je urediti celokupnu okolinu spomenika, zasaditi ukrasno bilje i drveće i stvoriti ugledan park koji će odgovarati ambijentu i značaju spomen-mauzoleja. Izgraditi solidna atmosferska i sanitarna kanalizacija.
Oko celog vrha Avale asfaltiran je kružni put i parking prostor iza hotela, a postavljena je i dekorativna ograda od teških grubo klesanih kamenih blokova iz Jablanice.
Takođe su asfaltirani i putevi, koji od podnožja vode ka vrhu do hotela i kružnog puta oko Avale.
Dovršene su i definitivno uređene široke pristupne stepenice, koje od prevoja između dva vrha vode ka terasi oko spomenika i sa ove strane silaze ka kružnom putu oko vrha Avale.
Za sam kraj tri stranice iz pomenute knjige - Spomenik Neznanom junaku na Avali, autor Stevan Živanovic.Teško je prepričati,a da nešto ne izostaviš :
Iz knjige Spomenik Neznanom junaku na Avali, autor Stevan Živanovic.
Do 1. septembra 1937. godine potpuno je završeno zidanje spomen-mauzoleja i postavljanje masivnog kamenog krova. Tada su počeli završni radovi.
Montaža kamenih blokova. Spomenik Neznanom junaku na Avali, autor Stevan Živanovic
Početkom aprila 1938. godine, sa buđenjem prirode, otpočeše završni radovi. Trebalo je urediti celokupnu okolinu spomenika, zasaditi ukrasno bilje i drveće i stvoriti ugledan park koji će odgovarati ambijentu i značaju spomen-mauzoleja. Izgraditi solidna atmosferska i sanitarna kanalizacija.
Oko celog vrha Avale asfaltiran je kružni put i parking prostor iza hotela, a postavljena je i dekorativna ograda od teških grubo klesanih kamenih blokova iz Jablanice.
Takođe su asfaltirani i putevi, koji od podnožja vode ka vrhu do hotela i kružnog puta oko Avale.
Dovršene su i definitivno uređene široke pristupne stepenice, koje od prevoja između dva vrha vode ka terasi oko spomenika i sa ove strane silaze ka kružnom putu oko vrha Avale.
Za sam kraj tri stranice iz pomenute knjige - Spomenik Neznanom junaku na Avali, autor Stevan Živanovic.Teško je prepričati,a da nešto ne izostaviš :
Iz knjige Spomenik Neznanom junaku na Avali, autor Stevan Živanovic.
Re: Pruga Beograd - Niš
Zahvaljujem se ciri-1 na odličnom tekstu o izgradnji spomenika na Avali.
Jedna stara razglednica Dedinja sa Topčiderskom železničkom stanicom.
http://www.google.com
Jedna stara razglednica Dedinja sa Topčiderskom železničkom stanicom.
http://www.google.com
Ko je OnLine
Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 4 gosta