FORUM LJUBITELJA ŽELEZNICA

Ivica, pozdravljen,

i kod ovog prelaza se je izgradio podvožnjak za put prema Beču (Dunajska cesta), isto tako 1962. godine.

Da. hotel Intercontinental (visina 81 m, najveća zgrada u Ljubljani) uskoro će dobiti "bliznjaka" sa druge strane ceste. To će biti A Tower, iste visine, tako će tvoriti Jankovićeva (gradonačelnik) "severna vrata", ulaz u strogi centar grada sa severa.

Podvožnjak prestavljen je bio 1962 više prema severu, tako da će bit u području željezničke stanice (kada će se gradit) mjesto još za jedan neboder.

pozdrav
Darko

Novi podvožnjak na Titovoj i PTT u izgradnji 1962.
Vir: Digitalna knjižnica Slovenije http://www.dlib.si/

Prvobitna stanica, koja je izgrađena 1870. godine u isto vreme kada i železnica Rudolf, završavala se u Šiški. Stanica se prvo zvala Ljubljana - Rudolfova železnička stanica (nemački Laibach-Rudolfbahnhof). 1887. godine (tri godine nakon nacionalizacije Rudolfove železnice) preimenovana je u Ljubljanu-državna stanica (nemački Laibach-Staatsbahnhof), a kasnije u Ljubljanu Šiška. U narodu je bila poznata i kao gorenjska železnička stanica. Zbog različitih uprava i konkurentske uloge, ova stanica je bila poslednja za vozove iz gorenjskog smera. 1891. godine na njega je bila povezana kamnička pruga. Zbog neslaganja sa administracijom Južne železnice, koja je upravljala glavnom ljubljanskom stanicom, vozovi iz Kamnika vozili su samo do Šiške. Veza između dve stanice građena je do 1880. uglavnom pod pritiskom vojnih vlasti. Tokom Prvog svetskog rata izgrađen je Tivolski luk koji je omogućio direktan put od stanice Šišan do Primorske bez potrebe za promenom smera na zagušenoj glavnoj stanici.
Posle Prvog svetskog rata sve železnice došle su pod jedinstvenu upravu i značaj stanice Šiška počeo je da opada, jer više nisu bile potrebne dve velike stanice na tako kratkom rastojanju. Šezdesetih godina prošlog veka, kao deo obnove ljubljanskog železničkog čvorišta, trasa obalske linije pomerena je malo prema severu, sledstveno tome, tok koloseka na stanici Šiška morao je biti promenjen i luk Tivoli (koji su Nemci obnovili tokom Drugog svetskog rata) konačno eliminisan. Tada su ukinuli i šišansku kotlarnicu i u njoj započeli uređenje železničkog muzeja. Zaustavljen je putnički saobraćaj i zgrada stanice je malo pomerena prema severu (u blizini nadvožnjaka iznad Drenikove ulice), gde i danas stoji. Originalna zgrada u neposrednoj blizini pivare Union stoji i danas, danas je deo Železničkog medicinskog centra.

Železniška postaja Šiška. Poslana 1904. Železniška postaja Šiška 1927. Zamolio bih Darka da me ispravi ako sam nešto pogrešno preveo.

Izvor isti

cira-1, pozdravljen,

Izvor isti" treba da napišemo: Wikipedija
link: https://sl.wikipedia.org/wiki/%C5%BDele ... 0i%C5%A1ka

Dobro si preveo, koliko mogu ja sa lošim zanjem stranih jezika provjeriti. Moj materinski jezik je slovenščina.
Znam nekoliko stranih jezika. ali imam probleme sa gramatikom. Nije ni čudo, pošto jih imam i kod slovenščine

Ali u tekstu na wikipediji su greške, tako da nisi ti kriv, da tekst nije posve tačan. Največi problem je oko zapisa, da nije bila povezana sa železničkom stanicom Južne železnice Laibach/Ljubljana tek do 1880 godine.
Potrebno je pogledati samo redove vožnje, pa se vidi da to nije tačna informacija.

Problem wikipedije je u tome, što pišu u glavnom oni, koji prepisuju mite i legende, a oni koji znaju, nemaju vremena ili neću.

pozdrav
Darko

Darko pozdravljen
Što se gramatike tiče ni ja nisam sjajan, što bi rekli naši stari sremci - nemoj se jedit

Železnička stanica Rakek iz 18xx. Godine
Na fotografiji, ispred stanice, stoji fenjer, a pored njega stoje teretni vagoni, ukazujući na to da je glavna roba koja se tovari na železničkoj stanici Rakek bilo drvo. Železnička stanica Rakek Izvor - Železnička stanica Rakwk

Pozdrav

cira-1, pozdravljen.

ako staviš izvor: Izvor - Železnička stanica Rakek, ja trebam pola sata, da nađem fotografiju i internetnu stranicu.
Dobro, od kada imamo traženje fotografija u Guglu ide to brže, možeš pronaži fotografiju i stranicu u minutu.

Ali nisu svi forumaši tako izvežbani, pogotovu ako su na stranom terenu...

Dobro, meni je interesantno, odakle si preneo tekst, pa gubim onaj minut...
Inače se citira izvor za fotografiju železničke stanice Rakek ovako: https://stareslike.cerknica.org/2013/07 ... a-postaja/

Tako može svako da provjeri, je li sve zapisano kako treba.

Dakle naziv članka je:
1864 Rakek – Železniška postaja
22. 07. 2013
tags: železniška postaja
by Ivanka Gantar

Ono 1864 znaći godinu fotografije, koju je zapisala autorka članka.

Ti si zapisao:

"Železnička stanica Rakek iz 18xx. Godine".

Dakle nisi joj vjerovao

Pa izgleda, da si dobro uradio, što nisi definisao godine!

U članku baš ne piše ništa, na kojoj osnovi je napisala godinu 1864.

Trebamo zapisati i ime fotografa i podatke u članku:

Kraj: Rakek
Datum: 1864
Avtor: Johan Batta Rottmayer
Zbirka: Ivanka Gantar

"Fotografijo je posnel J. B. (Johan Batta) Rottmayer, ki se je rodil leta 1826, letnica smrti ni znana. Že pred letom 1860 je bil glavni fotograf na Dunaju, kjer je imel tudi svoj atelje od 1859 do 1870.
Bil je zelo spoštovan fotograf dunajskega sodišča, znan kot avtor uradne podobe lobanj Beethovna in Schuberta. Leta 1862 (do 1897) je odprl podružnico v Gradcu s partnerjem Ottom Zintlom, dve leti kasneje pa še podružnico v Brnu. Leta 1871 je odprl studio v Trstu in filialo v Gorici, leta 1885 pa še v v Sauerbrunnu, Münchnu (s partnerjem), Berchtesgadenu in Ljubljani, kjer se je imenoval k. k. Hof. & Marine Fotograf. V 60. in 70. letih 19. stoletja je bil znan kot studijski fotograf, ki je slovel po portretih, krajinah in kasneje morskih posnetkih."

Autori knjige o albumu flote austrijske mornarice:
Wilhelm M. Donko, Thomas Zimmel: Flotten-Album der österreichischen Marine von Johann B. Rottmayer 1872-1880, Fidelitas Verlag Wien, 2018
stavili su u knjigu i fotografiju železničke stanice Rakek.

Ali su bili oprezni
Stavili su, da je fotografija iz sedamdesetih godina 19. vijeka.

Dakle, posle 1870. godine.
Oprezan je bio i @bojans, koji javlja u članku: 1873 Trst – Album avstrijske vojne mornarice
24. 03. 2018
tags: fotograf, vojna mornarica, železniška postaja
by bojans

o ovoj fotografiji u gornjoj knjizi.

O datumu fotografisanja je zapisao:
"Proga Dunaj-Trst je bila dokončana 1857, kdaj točno je Rottmayer fotografiral rakovško postajo, objavljeno v našem postu, ni znano."

Izvor: https://stareslike.cerknica.org/2018/03 ... mornarice/

Dakle, uopšte se nezna, kada je snimljena ova fotografija!



Možemo zaključiti, da si se dobro snašao, kada si zapisao fotografisanje Rakeka ovako:
"Železnička stanica Rakek iz 18xx. Godine".


Postoji jedna mogućnost za datiranje ove fotografije po suvom štambilju na fotografiji (lijevi donji dio):
štambilj:
J.B. ROTTMAYER
K.K. HOF FOTOGRAF
TRIEST

Gore piše u članku, da je Rottmayer otvorio studio u Trstu 1871. godine. Ako je ovaj podatak tačan, onda su bili autori albuma sa sedamdesetim godinama 19. stoljeća u pravu!

A i cira-1 bio je u pravu, pošto nije zapisao godinu 1864!

pozdrav
Darko

Još dve razglednici železničke stanice Rakek iz vremena kraljevine Jugoslavije (iz 1933 odnosno 1935.godine).

Vidi se, da je tačno, da se je na Rakeku natovarivalo puno drva...
Dovozili su drvo "furmani" sa konjskom upregom...
pozdrav
Darko

Darko - pozdravljen
Hvala na dopuni

Još jedna fotografija iz Rakeka :

Železnička stanica Rakek 1957. godine. Neznam izvor (nisam zapisao)

cira-1, pozdravljen,

nikad nesmiješ odustati i reći da nešto neznaš, sada, kada imamo gugl

U Gugl upišeš: Rakek železniška postaja slike

Dobiješ rezultat: 28.300 rez. (0,64 sek.)

Kod fotografija već odmah vidiš to "tvoju" fotografiju

https://www.google.com/search?sxsrf=ALe ... 29&bih=608

Dakle, treba ti manje nego minuta, da pronađeš fotografiju.

Ako je ne bi bilo, onda imaš mogućnost tražiti samo"tvoju" fotografiju na Guglu

Gugl daje mogučnost traženja umjesto rijeći sa fotografijom:
Slikovno iskanje
Iščite v Googlu s sliko namesto z besedilom. Poskusite povleči sliko na to mesto.

Sa foruma "uzmeš" naziv fotografije: download/file.php?id=18195
i staviš je u polje za traženje (ili fotografiju,koju imaš kdegod na računaru).

U sekundi dobiješ podatak sa "tvojom" fotografijom zajedno sa linkom, odakle si je "skinuo".

https://www.google.com/search?tbs=sbi:A ... anje&hl=sl

Veoma odlična stvar za nas, koji skidamo fotografije i zaboravljamo, odakle

pozdrav
Darko

Darko, pozdravljen

Hvala, ja sam samouk, a neznam ni jedan strani jezik.

Pozdrav Ivica