Lokomotive serije ŠKODA

[colicdusan325]

Lozionica Srnetica.

[ivanjz]

Lokomotiva Škoda 1933 u nepoznatoj stanici.

http://www.google.com

[Tamcic]

Има ли неко техничке податке за ову серију локомотива?

[PECELJ]

Nešto je već pisao na 1-oj strani g.presa a ja ću dodati još nešto malo :

Fabrika "Škoda" isporučila je ove mašine Jugoslaviji 1948. godine i one su odmah uključene u saobraćaj na „Šipad"-ovim prugama preko planine Klekovače, odnosno od Drvara, preko Srnetice, do Prijedora i Jajca.

Radilo se o veoma snažnim lokomotivama, koje su imale pet vezanih osovina i poseban dvoosovinski tender. NJihova puna težina iznosila je 52 tone, a dva parna cilindra obezbjeđivala su im snagu od 400 KS i maksimalnu brzinu od 30 km/č.

Lokomotiva broj 1937 većinu svog radnog vijeka vukla je vozove na relacijama Drvar-Lička Kaldrma, Drvar-Srnetica-Prijedor i Srnetica-Sanica Donja. Potom je radila u rudniku Banovići, a danas - restaurisana – ponosno stoji ispred sjedišta „Željeznica Republike Srpske" u Doboju.

Evo i skice lokomotive :

Sk.Skode 11.jpg (181.39 KiB) Pogledano 6445 puta

[Tamcic]

Хвала господине Пецељ. Претпоставио сам да ова локомотива није брза због малих точкова али сам мислио да има више снаге.

[mali.paja]

Nije mi poznato da je lokomotiva bila u Banovićima? Osim ove lokomotive u Doboju jedna je još u B.Luci. Trebala bi se osposobiti za vožnju samo je nešto zapelo. Još jedna vozi u Češkoj. I sad nešto o lokomotivama koje su nekad bile kod nas. Počećemo sa Škodom, zatim 83-076 i 73-o19. Sve te lokomotive je otkupio Klub 760 u Austriji. I lijepo od njih jer nisu barem propale. Sve te lokomotive su osposobili i doveli u vozno stanje. Škodu su iznajmili u Češku. Druge 2 su u Austriji. 83-076 je na pruzi Zillertal dugačkoj tridesetak kilometara u Tirolu. 73-019 je nedugo počela voziti u pokrajini Salzburg na Pinzgauer pruzi od 50 kilometara. Ono što mene neću reči muči je kako to da se kod nas ne može ništa obnoviti i nekome iznajmiti. Sumnjam da je Klub 760 samo to tek tako badava dao? Ovo se odnosi na sve na prostoru bivše Jugoslavije. Imali smo vrhunske majstore za parnjače u Gredelju u Zagrebu (u stečaju), Šinovoz Zrenjanin (u stečaju) i još se drže Banovići.

[PECELJ]

Хвала господине Пецељ. Претпоставио сам да ова локомотива није брза због малих точкова али сам мислио да има више снаге.

Ipak je to bila lokomotiva sa najviše snage, izuzimajući seriju 85 (420 KS). Pet pogonskih točkova su omogućavalli dobro prijajanje na prugu (adheziona sila) kod brdskih pruga a zbog malih točkova jedino se gubilo na brzini na ravnom delu pruge.

Npr. imeđu Šipova i Mliništa (40,1 km), gde je prosečam uspon oko 23 o/oo postizala se prosečna brzina oko 16 km/h.

Ostale lokomotive (72,73,83,84) su bile manje snage(290-345 KS), imale su veće točkove i daleko veću brzinu (35-50 km/h) ali su vozile uglavnom u ravničarskim predelima.

[Tamcic]

Приметио сам да ниједна парна локомотива уског колосека нема више од 500 коњских снага. Једина са 500 коњских снага је серија 92 али је малет типа. Можда више од 500кс има серија 93, немам податак . Од локомотива које нису малет типа ниједна. Немам податак о серији 40 која такође има 5 погонских осовина.

[Tamcic]

Приметио сам да ниједна парна локомотива уског колосека нема више од 500 коњских снага. Једина са 500 коњских снага је серија 92 али је малет типа. Можда више од 500кс има серија 93, немам податак . Од локомотива које нису малет типа ниједна. Немам податак о серији 40 која такође има 5 погонских осовина.

[mali.paja]

Lokomotive serije 40 su imale 400ks.