Istočna pruga Sarajevo-Ustiprača-Višegrad-Vardište

[ivanjz]

Jedan od tunela između železničke stanice Sjetlina i železničke stanice
Stambulčić.



http://www.google.com

[ivanjz]

Pre nego što je voz napustio železničku stanicu u Višegradu
1978. godine, na svom poslednjem putovanju prema Sarajevu,
mnogi Višegrađani želeli su da se slikaju pored njega.

Evo nekoliko fotografija sa njegovog ispraćaja.







http://www.google.com

[ivanjz]

Priču o železničkoj stanici Stambulčić na najvažnijoj pruzi uzanog
koloseka u nekadašnjoj državi: Beograd - Lajkovac - Čačak - Užice -
Višegrad - Sarajevo smo ispričili. Rekli smo da je to stanica sa najvećom
nadmorskom visinom i najlepšim prirodnim okruženjem.

Jedna od retkih razglednica železničke stanice Stambulčić.



Teško je reći kada je ova razglednica nastala. Kako nema nemačkog
teksta verovatno između dva rata. U stanici se vidi veliki broj putnika
i dosta dece pa je u pitanju pretpostavljam neki izletnički voz iz
Sarajeva.

http://www.google.com

[ivanjz]

Krajem 1928. godine došlo je do železničkog udesa u stanici u Dobrunu.

Evo izveštaja.



http://www.google.com

[ivanjz]

"Jedno staro železničarsko društvo zvano "Oporavilište Ercegnovi"
osnovano je 1909 godine kao preteča zadrugara. Osnovano je na bazi
uzajamne pomoći sa zadatkom, da omogući oporavak svojim članovima
posle bolesti i teške železničke službe. Trebalo je stvoriti mogućnost
oporavka i na čistom gorskom vazduhu. Ta potrebe rešena je izgradnjom
modernog doma u Stambulčiću, 1000 m nad morem, sa 27 soba i 57
kreveta. Dom je građen 1924-26 i te godine je svečano otvoren. Evo
fotografije ovoga doma iz 1933. godine."



Fotografije izgleda ovog doma posle rata.



Prema informacija koje smo dobili sa terena ovaj se objekat danas
koristi kao Fakultet za fizičku kulturu univerziteta u Istočnom Sarajevu.

http://www.google.com

[ivanjz]

Već smo rekli da su Pale oduvek bile poznate kao vazdušna banja u
blizini Sarajeva. Evo još jedne lepe fotografije železničke stanice Pale.



http://www.google.com

[ivanjz]

Занимљива прича везана за железницу и Вишеград.

"Обновом ускотрачне пруге од Вардишта до Вишеграда и доласком првог туристичког воза до жељезничке станице у Добруну обновљена су и сјећања на гаравог "Ћиру", његове жељезничаре и приче које су око њега настајале док је саобраћао од Београда преко Вишеграда до Сарајева... A кад се о гаравој локомотиви парњачи и њеним вагонима прича, онда се често спомиње и један необичан догађај, вјероватно јединствен у седамдесет двогодишњем битисању уске жељезнице на овим просторима. Необичну причу о возу за само једног путника забиљежио је својевремено вишеградски новинар Љубомир Мутапчић. - Све је почело у познатом бифеу на жељезничкој станици у Вишеграду у који је често навраћао боем Едхем Фехрић, предузимач грађе. Због неког ексцеса, те 1909. године, Едхем се замјери са тадашњим шефом станице. Послије понижавајућих ријечи на његов рачун Фехрић "обећа" шефу да ће доћи вријеме да пред њим стоји мирно - прича Мутапчић. Исте године тај Фехрић дође на жељезничку станицу на Бистрику у Сарајеву, али воз за Вишеград бијаше отишао. Едхем нађе отправника и упита га може ли платити посебну карту да га воз одвезе до Вишеграда. Отправник га одведе до шефа станице који му рече да ако има 300 аустријских круна онда ће се и посебно возити. Едхем је извадио новац и бацио га на сто шефа станице. - Недуго затим на перону је постављена посебна "Ћирина" композиција којим ће ме одвести до Вишеграда. Тако сам се у возу нашао само са кондуктером и возовођом - причао је Мутапчићу 69. годишњи Едхем Фехрић. Пред долазак специјалног воза из Сарајева, у Вишеграду се окупило мноштво грађана, а шеф станице са бијелим рукавицама у ставу мирно радознало је очекивао долазак најављеног али непознатог путника. A Едхем, одважан као највећи достојанственик, изађе из вагона, забоде цапин пред угланцане ципеле шефа станице и рече му: - Рекох ли ти да ћеш преда мном стајати мирно!"

На доњој фотографији група некадашњих железничара у станици у Вишеграду.



http://www.google.com

[ivanjz]

Jedan engleski putopisac po Balkanu snimio je ovu fotografiju 1911. godine.



Navodi da je Austrija izgradila prugu od Sarajeva pa do same granice
sa Srbijom. Verovatno je to kraći krak od stanice Vardište.

http://www.google.com

[ivanjz]

jagafoto je napisao:

Ova fotografija lokomotive 83-017 snimljena je u ložionici u Višegradu ispred depoa za pregled i opravku lokomotiva. Ložionički depo u Višegradu imao je dva koloseka i, očigledno, bio je pokriven na dve vode. Gledajući ovu fotografiju, detalj depoa koji se vidi iza lokomotive podseća me na radionicu ložionice uskog koloseka u Mladenovcu sa čim se slaže i gospodin Veselin Radak od koga sam dobio ovu fotografiju.



Gospodin Veselin je rođen i odrastao u Višegradu u železničkoj porodici. Otac Veselinov, Miloš, je original ove fotografije, veličine 9x13 cm, dobio je na dar kada je odlazio u penziju.
Kao što se u ono vreme najčešće dešavalo i Veselinov otac, Miloš Rajak se na železnici zaposlio kao nekvalifikovani radnik da bi vremenom stekao potrebne kvalifikacije i postao mašinovođa. Najčešće je vozio baš ovu 83-017 lokomotivu.
Ukidanjem pojedinih delova uske pruge Čačak - Sarajevo radnici sa tih deonica su penzionisani ako su ispunjavali bilo koji od uslova za odlazak u penziju. Bilo je tako i kad je ukinuta deonica Višegrad – Ustiprača. Stariji radnici su penzionisani a mlađi su raspoređeni na prugu Beograd – Bar. Radnici kojima je nedostajalo po nekoliko godina za penziju proglašeni su tehnološkim viškom i našli su se na takozvanoj ’’C’’ listi. Poslati su kući ali su primali lični dohodak... Njihova obaveza bila je da se jednom mesečno, određenog dana, pojave u ložionici, vide se , popričaju i popiju kafu, dobiju platu i raziđu se do sledećeg meseca. Kad su se stekli uslovi organizovan je kolektivni odlazak u penziju za 101 radnika železnice u Višegradu. Tom prilikom je svaki od novopečenih penzionera dobio na poklon po fotografiju o kojoj pričam i koju je g. Vesa sačuvao i čija povećana replika krasi zid njegove kancelarije...

Lokomotiva 83-017 je posle ukidanja pruge provela četvrt veka u depou u Višegradu. Zatim je poslata u ’’Šinvoz’’ Zrenjain na ulepšavanje i za sad, našla svoj mir na platou ispred železničke stanice u Čačku, što vidimo na sledećim fotografijama koje sam snimio 18. jula 2008. godine.



http://www.google.com

[ivanjz]

G. jagafoto darovao nam je lepu priču o sudbini mašinovođa iz
ložionice u Višegradu. Ložionica u Višegradu bila je svakako jedna od
većih ložionica na uzanim prugama. Ova ložionica davala je lokomotive
za vuču prema Sarajevu, Užicu, Foči i Priboju(Uvcu).

U svojoj reportaži iz juna meseca 1970. godine, g. Detlef Šikor posetio je
Višegrad i napravio seriju vrednih snimaka iz ložionice.

Fotografija lokomotivskog depoa.



Detalj iz ložionice.



Teretna kompozicija u mestu Prosjek između Višegrada i Užica.