Pruga uskog koloseka Beograd-Čukarica-Obrenovac

[cira-1]

Stajalište Senjak je služilo za normalni i uzani kolosek, a nalazilo se kod glavnog ulaza u Beogradski sajam.

[shuca]

Sa ove donje slike zaključujem da se uzani kolosek odvajao od normalnih na kraju Sajma,penjao se i prelazio preko ulice nadvožnjakom i onda opet nadvožnjakom preko normalnih koloseka i između skladišta Jugopetrola i Hipodroma spuštao se u stanicu Čukarica.
[img]http://i60.tinypic

Verovatno ,mnogi i NE ZNAJU da levi noseci stub nadvoznjaka= JOS POSTOJI !
Preziveo je sve tobogane , prepravke , kao i most preko Ade.
IMa li neko fotografiju od "juce", postojeceg stanja ? Da ga sacuvamo od zaborava i nestanka....

[PECELJ]

Stajalište Senjak je služilo za normalni i uzani kolosek, a nalazilo se kod glavnog ulaza u Beogradski sajam.

Zahvaljujem g.cira-1 !


Jedno malo prisećanje :

Negde krajem 50-tih Krušik je za svoje radnike organizovao kolektivnu posetu beogradskom Sajmu. Sa železnicom je dogovoreno da se krene redovnom linijom , rano ujutru, i da se postojećoj kompoziciji od 5-6 putničkih vagona doda još oko 10-15 teretnih vagona tipa G. Tako je i urađeno.

Vozovođa je bio moj otac a poveo je i mene jer je to tada bila prava atrakcija. Kompozicija je stala kod stajališta Krušik, radnici su uneli u ter.vagone klupe iz svojih hala i krenulo se.

U odlasku nije bilo problema, pa čak i kad je dolazilo do ukrštanja jer je kompozicija bila duža od staničnih koloseka.

Međutim u povratku je ipak bilo problema. Voz je predveče krenuo i morao je stati na stajalištu Senjak da pokupi radnike. Od stajaišta počinje uspon do Gospodarske mehane i nadvožnjaka i to lokomotiva serije 83 nije mogla nikako savladati. Vraćala se unazad i do ispod Mostara ali nije vredelo. Pao je i mrak.

Otac je morao obezbediti kompoziciju (mislim da su to bli neki eksplozivni praskavci koji su se postavljali na šine) a zatim otići peške do stanice Čukarica da obezbedi još jednu lokomotivu. Lokomotiva je došla iz stanice Beograd Sava ali se izgubilo najmanje 1-1,5 h. Putovanje sa dve lokomotive je nastavljeno sve do Male Moštanice (zbog uspona od Umke ka tunelu)gde se pomoćna lokomotiva otkačila.

Sve se lepo završilo iako se stiglo kasno u noć i svi su bili zadovoljni. Valjda je tako u to vreme bilo.

[jovanla]

.

Zahvaljujem Gospodine Pecelj! Šta da kažem:

VALJDA JE TAKO U TO VREME BILO


:

[mali.paja]

Stajalište Senjak je služilo za normalni i uzani kolosek, a nalazilo se kod glavnog ulaza u Beogradski sajam.

Zahvaljujem g.cira-1 !


Jedno malo prisećanje :

Negde krajem 50-tih Krušik je za svoje radnike organizovao kolektivnu posetu beogradskom Sajmu. Sa železnicom je dogovoreno da se krene redovnom linijom , rano ujutru, i da se postojećoj kompoziciji od 5-6 putničkih vagona doda još oko 10-15 teretnih vagona tipa G. Tako je i urađeno.

Vozovođa je bio moj otac a poveo je i mene jer je to tada bila prava atrakcija. Kompozicija je stala kod stajališta Krušik, radnici su uneli u ter.vagone klupe iz svojih hala i krenulo se.

U odlasku nije bilo problema, pa čak i kad je dolazilo do ukrštanja jer je kompozicija bila duža od staničnih koloseka.

Međutim u povratku je ipak bilo problema. Voz je predveče krenuo i morao je stati na stajalištu Senjak da pokupi radnike. Od stajaišta počinje uspon do Gospodarske mehane i nadvožnjaka i to lokomotiva serije 83 nije mogla nikako savladati. Vraćala se unazad i do ispod Mostara ali nije vredelo. Pao je i mrak.

Otac je morao obezbediti kompoziciju (mislim da su to bli neki eksplozivni praskavci koji su se postavljali na šine) a zatim otići peške do stanice Čukarica da obezbedi još jednu lokomotivu. Lokomotiva je došla iz stanice Beograd Sava ali se izgubilo najmanje 1-1,5 h. Putovanje sa dve lokomotive je nastavljeno sve do Male Moštanice (zbog uspona od Umke ka tunelu)gde se pomoćna lokomotiva otkačila.

Sve se lepo završilo iako se stiglo kasno u noć i svi su bili zadovoljni. Valjda je tako u to vreme bilo.

Idem malo po redu ovo prokomentirati:
Pretpostavljam da su se putnici ukrcali u vagone 3 razreda (neću tvrditi i da nisu bili teretni zatvoreni vagoni). Ti putnički vagoni 3 (neću tvrditi i da nisu čak bilii 2R) razreda su bili u stvari prepravljeni teretni zatvoreni vagoni koji su imali klupe sa strane i vrata na čeonim stranicama, kako bi kondukteri mogli prelaziti iz vagona u vagon. Uglavnom su bili na lokalnim linijama ili kada su bili neki masovni prijevozi kao što je ovaj bio. Kako je u to vrijeme željeznica uglavnom bila putnički prijevoznik bio je nedostatak putničkih vagona. Putnički vagoni (mada su se i ti zatvoreni smatrali putničkim) su se koristili na dužim da ne kažem dugačkim relacijama, kao što su: Beograd-Sarajevo, Sarjevo-Ploče, Sarajevo-Zelenika, Sarajevo-Titograd, Sarajevo-Dubrovnik itd. Ja se sjećam tih "zatvorenih teretnih vagona" a i vozio sam se u njima sa lokalom iz Mostara prema Metkoviću. To su bili uglavno troosovinski vagoni. Kasnije kada su se prestali koristiti za prijevoz putnika koristili su se kao službeni vagoni.
Vlak kada se zaustavio obavezno se morao zaštititi. Za to su se koristile "PRASKALICE". To je mala plosnata kutijica punjena barutom i metalnim trakicama sa strane kojima se pričvršćivala za kolosijek. Postavljala se na onu stranu vlaka od koje se isčekivala pomoćna lokomotiva. Stavljale su se 3 ptaskalice otprilike na razmak 50m cika cak. Mjerilo se otprilike koracima. Nije bilo potrebe trčati za razliku kad se štitio PLAVI VLAK. Tamo je jedino po propisima bilo u slučaju nepredviđenog zaustavljanja obavezno trčanje kod stavljanja. Spremam se na put u Poljsku a imam još i obaveza kod organizacije izložbe u Zagrebu pa ne mogu više pisati. Moram napisati nešto o PLAVOM VLAKU. Dežurao sam kod vožnji tog vlaka a bio sam i u osiguranju kada je išao iz Ljubljane u Beograd sa posmrtnim ostacima Tita. No vratimo se mi praskalicama. Lokomotiva nailaskom na prakalicu je istu aktivirala i ona je eksplodirala. Ustvari je prasnula. To je bilo znak strojovođi da prilazi vlaku.

[PECELJ]

Zahvaljujem g.mali.paja na objašnjenju za tzv."praskalice".
Nisam znao zašta su se koristile, jer nikad nisam radio na železnici. Mislio sam sasvim nešto drugo, ali sam se posle setio da kad voz stane na otvorenoj pruzi o nemogućnosti naletanja druge kompozicije spreda ili od pozadi brinu ustvari otpravnici vozova u tim stanicama....

Što se tiče vagona, verovatno niste obratili dovoljno pažnje. Redovnoj kompoziciji od 4-5 Antonijevića vagona(uglavnom troosovinski) i službenim kolima je pridodato 15-tak klasičnih teretnih G-vagona u koje su radnici Krušika uneli svoje klupe iz fabrike na stajalištu preko puta glanog ulaza u Krušik.
Tu nije bilo potrebe za kondukterima jer je vožnja bila unapred ugovorena (verovatno besplatna).
Da lokomotiva nije morala stati na Senjaku (od Senjaka do vrha uspona ima možda 400 m) i pokupiti radnike, verovatno bi savladala uspon jer bi se mogla dobro zaleteti od glavne žel.stanice Beograd.

Srdačan pozdrav !

[PECELJ]

Pronašao sam ovu dosta dobru kartu Beograda (deo) koja verovatno datira pre 1957.godine jer nije ucrtan Sajam (izgrađen 1957.g.)
Na njoj se lepo vidi žel.stajalište Senjak kao i situacija kod Gospodraske mehane sa nadvožnjacima i podvožnjacima.

Dalje, vidi se da je postojala i žel.stnica Šesz Topola, iza Sajma do reke Save.
Do nje je dolazio normalni kolosek iz Topčidera i nastavljao do Dunav stanice.
Takođe je iz žel.stanice Čukarica dolazio do nje i uzani kolosek ali on je išao samo do žel.stanice Beograd Sava.
Vidi se da su oba koloseka ulazila u stovarište Jugopetrola i Šećeranu i da su natom prostoru bili upleteni (videlo se to na jednoj ranijoj slici na ovoj temi).

[mali.paja]

Zahvaljujem g.mali.paja na objašnjenju za tzv."praskalice".
Nisam znao zašta su se koristile, jer nikad nisam radio na železnici. Mislio sam sasvim nešto drugo, ali sam se posle setio da kad voz stane na otvorenoj pruzi o nemogućnosti naletanja druge kompozicije spreda ili od pozadi brinu ustvari otpravnici vozova u tim stanicama....

Što se tiče vagona, verovatno niste obratili dovoljno pažnje. Redovnoj kompoziciji od 4-5 Antonijevića vagona(uglavnom troosovinski) i službenim kolima je pridodato 15-tak klasičnih teretnih G-vagona u koje su radnici Krušika uneli svoje klupe iz fabrike na stajalištu preko puta glanog ulaza u Krušik.
Tu nije bilo potrebe za kondukterima jer je vožnja bila unapred ugovorena (verovatno besplatna).
Da lokomotiva nije morala stati na Senjaku (od Senjaka do vrha uspona ima možda 400 m) i pokupiti radnike, verovatno bi savladala uspon jer bi se mogla dobro zaleteti od glavne žel.stanice Beograd.

Srdačan pozdrav !

Znam što sam pisao i dobro sam pazio. Na jednoj slici na mstu u Jablanici bila je slika vlaka sa lokomotivom serije 185 i nekoliko tih vagona. Netko je napisao da je to teretni vlak na "zeljeznice.net". Malo sam pojasnio kasnije neke stvari. Ti vagoni su bili stvarno slični ili bolje rečeno pregrađeni "G" vagoni, mada neću ni tvrditi da u ovom konkretnom slučaju su stvarno teretni vagoni. Antonijević su vagoni sa 4 osovine. Nije mi poznato da su bili sa 3 osovine. Inače su za kolosijek 760mm bili jedni od najboljih. Radilo ih je više tvornica u Jugoslaviji. Dosta su bili teški, oko 20t.

[PECELJ]

"Znam što sam pisao i dobro sam pazio. Na jednoj slici na mstu u Jablanici bila je slika vlaka sa lokomotivom serije 185 i nekoliko tih vagona. Netko je napisao da je to teretni vlak na "zeljeznice.net". Malo sam pojasnio kasnije neke stvari. Ti vagoni su bili stvarno slični ili bolje rečeno pregrađeni "G" vagon"

Mislim da je to g.mali.paja ova slika, čiji sam detalj malo uvećao :

G-vagoni putnički.jpg (211.24 KiB) Pogledano 3151 put

"Antonijević su vagoni sa 4 osovine. Nije mi poznato da su bili sa 3 osovine. Inače su za kolosijek 760mm bili jedni od najboljih. Radilo ih je više tvornica u Jugoslaviji. Dosta su bili teški, oko 20t. "

Ja sam mislio na ove "kraće" vagone koji mi liče na način izrade Antonijević. Pošto nisam baš stručan, možda su bili sa dve osovine, mada nislim da ih je bilo i sa tri. Neko to sigurno bolje zna od mene.



Sad tek vidim, kad sam postavio sliku, da su bili troosovinski i verovatno dosta lakši od 20 t.
Koristili su se uglavnom za lokane linije (npr. Valjevo-Lajkovac, za Mladenovac) a bilo ih je četo i na deonici Valjevo-Beograd (100 km)

[mali.paja]

To je ta slika u Jablanici.