FORUM LJUBITELJA ŽELEZNICA

Za donju fotografiju sam u postu od 10. Feb 2017. (21:56) bio napisao da mi se (prema konfiguraciji obale), čini je gornja lokacija blizu stanice Semedella.

Sada, kada vidim cjelovitu fotografiju (prilog 1), ne čini mi se da je vlak "blizu" stanice Semedella. Eventualno mu je sljedeće zaustavljanje baš na stajalištu Semedella.

U opisu fotografije piše da je tunel kod Kostanjice, ali mi je nešto sumnjivo.

PECELJ, pozdravljen,

spreman sam, da pomognem, da ova strana dobije neki sistematski pregled, kako si baš počeo, dakle od početka, kako je bila izgrađena pruga od Trsta pa dalje.
Kad se kaže: danas je stanica Trst, dodaju se fotografije i podaci za Trst.

Sutra je sledeča stanica. ako se nema ništa o sledečoj stanici, dođe na red sledeča.
To se ponavlja dok se ne dođe do kraja.

Posle se opet može dodavati po potrebi, šta dođe.
Tako bi bio neki pregled pruge kako treba, ne sve razbacano, pa trebaš sat vremena, da nešto nađeš. A pretraga je svim forumima, koji ne pretražuju sa Guglom, loša.

Još nešto. Početi je treba stavljati linkove (ili knjige), odakle se prepisuje ili stavlja fotografije, da možemo svi provjerit.
I još nešto, moderatora moramo zamoliti, da produži vrijeme za popravljanje postova na najmanje jedan sat. Ako nešto napišem, uvjek me žena pozove na ručak, pa ne mogu popravljat, ako nešto pogrešim.

pozdrav
Darko

U potpunosti sam Vas razumeo g.Darko. U praksi je teško održati taj hronološki redosled (od prve do zadnje stanice) jer ne učestvujem ja sam u pisanju neke teme. Često se dešava da se kasnije dođe do neke informacije a ona se onda ne može umetati. Koliko sam primetio, skoro ni na jednom forumu to nije postignuto.
Nisam ja sad počeo od početka. Kada je g.jaguar pogrešio oko stanice Buje ja sam dodao svoje postove. Kada ste pisali o stanicama Trst onda sam ja sad dodao ono što imam. Što se kaže fazno kasnim ! Kako je sada ova tema na dva mesta, moram voditi računa i da se ne ponavljam. Ako ja sam ostanem na ovoj temi, trudiću se da ubuduće održim hronologiju a nadam se i Vašim prilozima.
Ove slike koje postavljam stoje u mom računaru odavno ali ne mogu još pronaći link sa kojeg sam ih skinuo. Znam samo da je slovenački sajt.
A i teško je za svaku sliku pamtiti link. Obično pišem tačan naziv i Izvor.

Nadam se da će Moderator pročitati ovu Vašu preporuku.

Pozdrav !

Trieste (Trst)

železocestnik napisao:PECELJ, pozdravljen,

spreman sam, da pomognem, da ova strana dobije neki sistematski pregled, kako si baš počeo, dakle od početka, kako je bila izgrađena pruga od Trsta pa dalje.

Kad se kaže: danas je stanica Trst, dodaju se fotografije i podaci za Trst.

Sutra je sledeča stanica. ako se nema ništa o sledečoj stanici, dođe na red sledeča.
To se ponavlja dok se ne dođe do kraja.


Još nešto. Početi je treba stavljati linkove (ili knjige), odakle se prepisuje ili stavlja fotografije, da možemo svi provjerit.

Ja ću biti jako zadovoljan ako izvršite obećano. U takvom slučaju ću ja svakako navoditi izvor. Recimo: "preuzeto iz krivog poglavlja". Neću se morati mučiti da tragam za fotografijama po raznim "google". Jednostavno, čim uočim da je fotografija u vezi Parenzane postavljena u neku temu izvan poglavlja o hrvatskim uskotračnicama, ja ću je prebaciti.

Isto se to odnosi i na svaku drugu prugu, a naročito na sembersku

Vozni red iz 1905.

Ovo bi trebalo biti blizu "scalo legnami"

Pozdravljeni,

ja mislim, da je potrebno nešto više reči o tome, kako je došlo do izgradnje ove pruge Trst - Poreč.

Tačno se zna, da je do sada najozbilnije obradio ovu željeznicu Giulio Roselli, rodom iz Istre.

Poslednja knjiga, koju je izdao je Cara Parenzana/Draga Parenzana.
Izašla je i hrvatskom prevodu: Draga Parenzana! : sjećanja, slike i spisi, željeznice Trst - Poreč / Giulio Roselli.

Puno fotografija i podataka na netu i na forumima preuzeta je baš iz njegove knjige.

Najprije da vidimo situaciju izgradnje željeznica godine 1912 na Rosellijevom nacrtu:



Da si ne kvarimo oči...




Gore smo već vidjeli, kada je bila objavljena Koncesiona povelja za lokalnu željeznicu od Trsta do Poreča, po mogučnosti i do Kanfanara.

Ovdje vidimo, da je bila izdata 15. 4.1899.




Da vidimo, što je napisao Josip Orbanić na Istrapediji:

Parenzana (Porečka pruga, Poreška pruga, Parenzaner Bahn, Vinogradarska pruga), vicinalna željeznica Trst–Poreč. Ministarstvo trgovine u Beču odobrilo je 1880. plan izgradnje lokalnih uskotračnih pruga u Austriji. Nakon mnogih rasprava i planova, Vlada je 16.XII.1898. parlamentu podastrla prijedlog zakona za uskotračnu prugu (760mm) Trst–Poreč, koji je usvojen 15.IV.1899.

Predviđena je bila mogućnost njezina produženja do Kanfanara, gdje bi se spojila s glavnom istar. prugom Divača–Pula. Društvo za izgradnju lokalne željeznice Trst–Poreč (Localbahn Triest–Parenzo) bilo je utemeljeno 3.III.1900. u Beču. Dionički kapital toga društva iznosio je 1400000 kruna, a podignut je i kredit od 14150000 kruna. Koncesija za prugu Trst–Poreč–Kanfanar bila je dodijeljena 15.IV.1899. Radovi do Buja započeli su 10.V.1900., a do Poreča na poč. 1901. Gradnja je tekla po planu, pa je pruga do Buja bila puštena u promet 1.IV., a do Poreča 15.XII.1902. Započinjala je na tršćanskoj stanici S. Andrea (poslije Campo Marzio).

kraj citata


Predsednik upravnog odbora prije prvog svjetskog rata bio je istarski deželni glavar com. dr. L. Rizi. Pored njega bili su u upravnom odboru još župan iz Poreča i župan Kopra i predstavnik istarskog deželnog odbora.
Dionički kapital je bio podeljen po 400 kruna.
Dionička družba uzela je dva zajama sa 4% kamata:
1900. godine: 11 milijona kruna
1907: 3 105 000 kruna
Gradnja pruge i oprama pruge je iznosila 15 288 831 kruna.

Preduzeče bilo je pasivno zbog toga, jer pruga nije mogla da izdrži konkurenciju sa jeftinijem prevozom sa lađama.

Godine 1910 imala je Parenzana 552 045 kruna transportnih dobiti ali su troškovi obratovanja iznosili 578 700 kruna, tako da je bilo gubitka za 75 743 krune.
Potrebno je bilo svakog ljeta uzimati zajam iz državne blagajne, tako da su dugovi do 1910 godine narasli iz naslova državnog poroštva na 5 862 3473 krune. Država (Austro-ugarska) davala je jamstvo po koncesioni povelji do godine 1975 i to za sumu, koja je bila potrebna za pokrivanje troškova za kamate i amortizaciju prvog zajma.

Podaci iz knjige: Ivan Mohorič: Zgodovina železnic na Slovenskem.


pozdrav
Darko

Prijenos iz pogrešnog poglavlja:

železocestnik napisao:Pozdravljeni,

ja mislim, da je potrebno nešto više reči o tome, kako je došlo do izgradnje ove pruge Trst - Poreč.

Tačno se zna, da je do sada najozbilnije obradio ovu željeznicu Giulio Roselli, rodom iz Istre.

Poslednja knjiga, koju je izdao je Cara Parenzana/Draga Parenzana.
Izašla je i hrvatskom prevodu: Draga Parenzana! : sjećanja, slike i spisi, željeznice Trst - Poreč / Giulio Roselli.

Puno fotografija i podataka na netu i na forumima preuzeta je baš iz njegove knjige.

Najprije da vidimo situaciju izgradnje željeznica godine 1912 na Rosellijevom nacrtu (prilog 1):

Koncesiona povelja za lokalnu željeznicu od Trsta do Poreča, po mogučnosti i do Kanfanara je bila izdata 15. 4.1899. (prilog 2).

Da vidimo, što je napisao Josip Orbanić na Istrapediji:

"Parenzana (Porečka pruga, Poreška pruga, Parenzaner Bahn, Vinogradarska pruga), vicinalna željeznica Trst–Poreč. Ministarstvo trgovine u Beču odobrilo je 1880. plan izgradnje lokalnih uskotračnih pruga u Austriji. Nakon mnogih rasprava i planova, Vlada je 16.XII.1898. parlamentu podastrla prijedlog zakona za uskotračnu prugu (760mm) Trst–Poreč, koji je usvojen 15.IV.1899.

Predviđena je bila mogućnost njezina produženja do Kanfanara, gdje bi se spojila s glavnom istar. prugom Divača–Pula. Društvo za izgradnju lokalne željeznice Trst–Poreč (Localbahn Triest–Parenzo) bilo je utemeljeno 3.III.1900. u Beču. Dionički kapital toga društva iznosio je 1400000 kruna, a podignut je i kredit od 14150000 kruna. Koncesija za prugu Trst–Poreč–Kanfanar bila je dodijeljena 15.IV.1899. Radovi do Buja započeli su 10.V.1900., a do Poreča na poč. 1901. Gradnja je tekla po planu, pa je pruga do Buja bila puštena u promet 1.IV., a do Poreča 15.XII.1902. Započinjala je na tršćanskoj stanici S. Andrea (poslije Campo Marzio)."


Predsednik upravnog odbora prije prvog svjetskog rata bio je istarski deželni glavar com. dr. L. Rizi. Pored njega bili su u upravnom odboru još župan iz Poreča i župan Kopra i predstavnik istarskog deželnog odbora.
Dionički kapital je bio podeljen po 400 kruna.
Dionička družba uzela je dva zajama sa 4% kamata:
1900. godine: 11 milijona kruna
1907: 3 105 000 kruna
Gradnja pruge i oprama pruge je iznosila 15 288 831 kruna.

Preduzeče bilo je pasivno zbog toga, jer pruga nije mogla da izdrži konkurenciju sa jeftinijem prevozom sa lađama.

Godine 1910 imala je Parenzana 552 045 kruna transportnih dobiti ali su troškovi obratovanja iznosili 578 700 kruna, tako da je bilo gubitka za 75 743 krune.
Potrebno je bilo svakog ljeta uzimati zajam iz državne blagajne, tako da su dugovi do 1910 godine narasli iz naslova državnog poroštva na 5 862 3473 krune. Država (Austro-ugarska) davala je jamstvo po koncesioni povelji do godine 1975 i to za sumu, koja je bila potrebna za pokrivanje troškova za kamate i amortizaciju prvog zajma.

Podaci iz knjige: Ivan Mohorič: Zgodovina železnic na Slovenskem.