Beogradski tramvaji

[Broken Boveri & Cie]

Daleko bilo, ja samo pitam Vas pošto ne znam za taj lokal 7, ja nisam ovde da bi se svađao nesakim koga čak ni ne poznajem ko je, ako ste iz ranijih pisanja tako protumačili ja nisam imao nameru nikakvu za svađaju već za diskusiju i rešavanje pitanja oko nedoumica a svoje mišljenje imam pravo da iznesem o diskusiji.

[CKD-KT4]

Da li je ova slika nastala 1963/4 kad se farbalo iz crvene u zelenu ili 1969-1970 kad se menjala nijansa zelene?

Između 1969. i (čak) 1972. (pojedini AEG su radili do te godine, skoro videh sliku iz avgusta te godine):

IMG-20230226-WA0001.jpg (42.21 KiB) Pregledano 512 puta

Sken slike ispred GŽS u boji:

IMG-20230226-WA0000.jpg (151.74 KiB) Pregledano 512 puta

[Broken Boveri & Cie]

@CKD-KT4 na slici je Ringhoffer možda ste ga pomešali sa AEG, ne znam do kad je poslednji Ringhoffer radio, znam da su vozili 1970 ima fotografija po internetu, prvi Dj Dj 201 su stigli 1970 godine, nekoliko komada, a pisalo je po novinama kolko sam mogao da pročitam da je isporuka drugog lota kasnila i da se predviđala od proleća 1971 da dodje, pa tako i predstavljam da su Ringhofferi opstali i dalje možda čak i do 1972 ko će znati po dolasku Čeha, gsp je uvek voleo da čuva stara vozila u rezervi i ako je imao dovoljno novih da se otpisu i do dan danas tako rade.
Svakako su oni imali svoju liniju 4 na kojoj su vozili svi ti predratni tramvaji najviše a osamdesetih se ponovila četvorka koja je bila oproštajna takođe za sve stare tipove u tom dobu.

[CKD-KT4]

Pretpostavljam da je to na slici neki ''ringhofer", slažem se. No moja je poenta bila, kako su sve do 1972. vozili predratni tramvaji, iz priloženi dokaz u vidu članka iz novina sa fotografijom. Tačan datum, pa čak ni godinu, povlačenja "ringhofera" još uvek nemam, nažalost.

Isporuka ĐĐ TMK-1B je tekla izuzetno sporo i sa debelim kašnjenjima. Ako se ne varam, 1970. je stiglo nešto prikolica i samo jedna motorna kola, na veliku "žalost" (iči bolje -> veliko živciranje) GSP-a. Tako da me ne bi čudilo da su pojedini ringhoferi radili sve do 1972.

[Vesa]

Ja sam se poslednji put vozio "ringhoferom" 1969, a poslednjeg sam video u saobraćaju u jesen 1970. godine. Svestan sam da to ne znači mnogo, samo kažem.

[Vesa]

Što se tiče lokala na relaciji Pristanište - Trg Dimitrija Tucovića (Slavija), ne znam šta bi oko njega bilo posebno zanimljivo. Tramvaji "u lokalu" vozili su i pre nemačke okupacije, i posle, voze i danas. Nekad su bili obeleženi, nekad nisu. Prvi obeleženi "lokal" za koji ja znam bio je 14a, koji je 1937. vozio od Terazija do (starog) Sajmišta. (Ako neko zna raniji primer, neka napiše.) Kad je napravljen (novi) Beogradski sajam i okretnica kod Gospodarske mehane, vozili su - u vreme sajamskih priredbi - "lokali" 3S i 16S. Znam da je krajem tridesetih vozio "lokal" od Slavije so Autokomande, ali mislim da nije imao posebnu oznaku.
U drugoj polovini pedesetih godina, posle izgradnje Mosta bratstva i jedinstva (danas poznatijeg pod "nadimkom" Brankov most) i naglog razvoja Novog Beograda i Zemuna pa samim tim i linija gradskog saobraćaja koje su, sve do jedne, polazile sa Zelenog venca prema Novom Beogradu, Zemunu, Studentskom gradu i Bežaniji (trolejbusi 14, 15 i 16 i autobusi raznih verzija broja 36), porastao je pritisak na tramvajske linije 7 i 9. Ja sam stanovao u zgradi na uglu Karađorđeve i Crnogorske ulice i mogu da svedočim o tome negde od sredine šezdesetih godina kad sam dovoljno odrastao da mogu sam da izlazim napolje i posmatram saobraćaj. U popodnevnom špicu, koji je trajao nekad i do uveče, kad bi se nekoliko (obavezno punih) vozila iz pravca Novog Beograda i Zemuna zaustavilo u isto vreme na stanici na mostu, horde ljudi strčavale bi niz stepenice da se što bolje pozicionišu na tramvajskoj stanici ispod mosta. Desilo bi nekad se da čopor klinaca iz kraja reši da se popne stepenicama na most. Do polovine stepenica nema mikog da silazi odozgo, a onda odjednom nagrne horda nervoznih i užurbanih ljudi koja trči niz stepenice ne obraćajući pažnji ni na šta, pa smo se mi, u strahu za vlastite živote, "lepil" uza zid dok ne prođu. Dok dlanom o dlan, na toj stanici skupilo bi se sto, pa i više ljudi, koji bi potom nagrnuli na tramvaje. Bar polovina njih putovala je samo do autobuske ili železničke stanice, najdalje do Slavije, hvatajući usput autobuse za Topčidersko brdo, Banovo brdo, Žarkovo, Železnik i druga predgrađa. Zato je lokal od Pristaništa do Slavije bio jedno vrlo praktično rešenje.
Zbog svih tih gužvi, moja majka i ja odlazili bismo na početnu stanicu na Pristaništu. To što sam ja bio mali nije bila garancija da bi nam neko ustupio mesto pa moja majka nije htela da rizikuje. Onda bi - umesto "dvojke", "sedmice" ili "devetke" - dolazio tramvaj bez ikakve oznake. Vozač bi doviknuo: "Samo do Slavije", pa kome je odgovaralo ulazio je, kome nije odgovaralo čekao bi dalje. Pošto je moja majka insistirala da uvek sedimo na prvom sedištu, slušao sam jednom razgovor kočničara sa nekim službenikom GSP-a u uniformi: kočničar je rekao da je "izašao" jer je nastao prekid saobraćaja "negde kod Autokomande" u pravcu Slavije. Dakle, uvek je bilo nekog razloga za taj "lokal". Ne znam da li je u nekim periodima svakodnevno saobraćao ili su samo povremeno uključivana kola iz rezerve, ali se sećam da ga više nisam viđao kad su velike "Đure" sa prikolicama preuzele saobraćaj na linijama 7 i 9. Tad je već autobuska linija 16 produžena do Karaburme i Zeleni venac više nije bio saobraćajno odsečen od centra pa su i navike putnika počele da se menjaju. Ne mogu da se setim kada su otvorene linije 17 (Zemun - Šumice) i 83 (Zemun - Crveni krst), ali tada je potez od mosta do Železničke stanice počeo polako da gubi na značaju pa se za "lokalima" Pristanište - Trg Dimitrija Tucovića više nije osećala potreba.

[PECELJ]

Miloša Velikog ulica :

498_001 BG.jpg (321.13 KiB) Pregledano 267 puta

315113146_5220685954703328_5261125333878451227_n.jpg (304.83 KiB) Pregledano 267 puta

[CKD-KT4]

Jedan moj drug je stekao u posed kolske knjige pojedinih kola (sa đubrišta spasenih). Zanimljivi se pojedini detalji, posebno oni koji ukazuju na na našu sumnju da su "Škodini" kontroleri ugrađivani u sve moguće tipove vozila.
BBC I, gb. 11 - ubačen "Škoda" kontroler:

Kola_11.jpg (921.63 KiB) Pregledano 168 puta

Simens gb. 62 (doživeo 1961. godinu!!!) - isto:

kola_62.jpg (598.98 KiB) Pregledano 168 puta

Ali zato je (makar do 1957) "breda" 44 zadržala avijator (akcelerator):

kola_44.jpg (372.19 KiB) Pregledano 168 puta

^^ piše kako je predratna serija dobila klasične kontrolere, a druga zadržala avijatore.

[CKD-KT4]

Zanimljivo je kako kola iz "Jasenice" su označavana kao "Škoda II", a svi "ringhoferi" sa "Škoda I":

Detalj kolske njige "jasenice" 32:

Kola_32.jpg (732.28 KiB) Pregledano 168 puta

Kola_32.jpg (732.28 KiB) Pregledano 168 puta

^^ kola 81 su bila "ringhofer" sa "Kolbenovim" kontrolerom prvobitno.

Ali zato kola iz Slavonskog Broda su označavana kao "BBC II" austrijske proizvodnje (sic!):

Kola_24.jpg (553.24 KiB) Pregledano 167 puta

[CKD-KT4]

Od samih početaka električnog tramvaja su postojali tzv. tramvaji "ćumuraši", koji su vukli vagonete sa obale Dunava za potrebe elektrane, kao i za distribuciju uglja građanstvu. Pored toga "ćumuraši" su teglili pesak sa Čukarice i odvozili đubre tokom okupacije u Drugom svetskom ratu.*

1932/33 su najmanje troja kola imala ulogu "ćumuraša" - 29, 30 i 40:

Izvestaji.jpg (903.92 KiB) Pregledano 166 puta

Zanimljivo je kako su "stara belgijska (i austrijska) kola" iznačavana kao "Sartidovi" fabrikati... Istina, tokom dvadesetih godina su (sva ?) preostala kola nasleđena od belgijskog koncesionara remontovana u Smederevu.


* sad kada pojedinci sa "beogradske kaldrme" ukradu ideju, bez navođenja izvora i za koji dan osvane priča po internetu: "Tramvaji koji su raznosili ugalj i odnosili đubre"