Trajko u Šidu

[cira-1]

Trajko na železničkoj stanici u Šidu. Izvor-Zapis jednog Šidjanina.

10.jpg (33.73 KiB) Pogledano 4416 puta

Radio je kao nosač na željezničkoj stanici, imao kapu na kojoj je pisalo broj 1 iako je jedno vreme bio i jedini nosač.
Nosio je on kofere i po celom Šidu, a kad bi se pojavila neka žena on bi promenio gals i onako ozbiljno bi joj se obraćao sa „Gospoja“.
Umeo je po ceo dan u "Jadranu" da igra domine, a supruga Anđa mu je u kantici donosila rućak.

Trajko

8.jpg (145.23 KiB) Pogledano 4416 puta

Jedna od legendi Šida svakako je, svima nama poznati – Trajko. Zapravo, Tahir. Godinama je radio kao nosač prtljaga na Željezničkoj stanici u Šidu.
Upamtili smo ga kao retko siromašnog čoveka, ali, isto tako – i retko poštenog čoveka. Znamo da je došao iz Užica (tada Titovog Užica), moguće da je negde tamo i rođen. Na železničkoj stanici je kao nosač radio od 1950 do 1965 godine.
Znao sam ga iz grada, bio nam je uvek smešan, onako bucmast, sa otromboljenim usnama i nekim specifičnim glasom. A onda se odjednom doselio kod mene u susedstvo. To je u ulici Nikola Vlaški, mislim da je tu staru kuću dobio od opštine kao stan. Tu je sa njim bila i Anđa, ne znam, možda mu je bila supruga.
Tada je on već bio star, teško se kretao, a izlazio je na ulicu, donosi stolicu, sedeo na njoj. I posmatrao. On je bio ozbiljan čovek, ne znam da se smejao, šalio ili nešto slično. Njega život sigurno nije mazio, a on se odužio tome životu onako kako je mogao. I onim čime je imao. Poštenjem.
Tokom 1961 godine imao je jedan postupak koji je došao u novine, u zagrebačku “Arenu”. Sve pod velikim naslovom “Nosač Tahir – poštenjačina”. U podnaslovu stoji da u Šidu postoji izreka: “Pošten kao nosač Tahir”.
Jednom je prilikom na stanici spazio na zemlji novinski zamotuljak kada ga je otvorio video je da pun novca. Sam je rekao da nikada ni pre ni posle nije video toliko novca. Sav se oznojio: “ali nisam se polakomio. Pomislio sam na čoveka koji je novac izgubio. Pa taj jadnik, rekao sam u sebi, sada možda i omču vezuje oko vrata”.

Članak iz Zagrebačke Arene.

9.jpg (187.5 KiB) Pogledano 4416 puta

Novac je odneo šefu stanice, oni su ga prebrojali i pozvali miliciju. Nakon toga Tahir je otišao u kafanu preko puta, zapalio cigaretu i naručio čašicu šljivovice. Onda je u kafanu iznenada upao zadihani čovek, kasnije se ispostavilo službenik Zemljoradničke zadruge iz Sremske Rače. On je bio taj koji je izgubio novac.
Pokušao je Tahira da nagradi, ali je ovaj to odbio, ali je dozvolio da mu kupi još jednu šljivovicu i naruči pesmu “Haj, svi Bosanci vrane konje jašu”.
Istu takvu čast je primio i kada je jednu stariju ženu spasio da ne padne pod točkove voza koji je nailazio. Od tada pa nadalje, ova starica, koja je išla sinu u posetu u Beogradu, uvek je Tahiru donosila ponešto dok je ponovo dolazila u Šid.