Još jedna priča iz života Lajkovčana

Zanimljive priče sa motivima uskog koloseka

Urednik: mitra

Pošalji Odgovor
mitra
Desetar pruge
Poruke: 20
Pridružen: 30 Mar 2012, 12:41
Kontakt:

Još jedna priča iz života Lajkovčana

Poruka od mitra »

Само лајковчани могу да знају да је ово једна фотографија њихове железничке станице из времена када је Лајковац био знаменити железнички чвор за неколике пруге узаног колосака. То видимо по неким важним детаљима као што је узани колосек, први по реду до станице, којим су возови ретко ишли. Зграда станице данас изгледа другачије. Дрвеће данас има широке крошње, а онда једва да је направило мало хлада. И пошта данас изгледа лепше. Више пакети и писма данас не путују возом, па су врата на пошти до станице зазидана. Сада поштари не гурају препуна колица са разноразним пошиљкама да би их утоварили у поштански вагон који је по правилу био иза локомотиве. Воз који је примао пошту имао је увек потребно задржавање. Није остало записано да је нека пошиљка изгубљена или да је било оружаних пљачки.
На фозографији се лепо види да између станичне зграде и поште још није било чувеног „кутића“, места за дружење и разговоре у који се, по његовом настанку, радо одлазило. Тамо су на кафицу или партију шаха ишли и железничари и „цивили“.
А оно што је на фотографији најважније су људи овога краја и утицај железнице на свакодневни живот. Једна омања група људи је тек сишла с воза. Из ког правца је воз дошао, то не можемо никако да знамо, али није ни важно. Ишло се и у Ваљево и Лазаревац, па и у Београд. Носило се на продају све што се имало а неопходно је било за живот: млеко ( још се није продавало у тетрапаку ), сир, јаја, кајмак, разно воће и још много шта. А у граду се куповало и кући носило само оно што је домаћинству било неопходно. А ако је пара требало за нешто важније, то неопходно је морало да сачека до неког другог пута.
За пијацу се облачило радно и уредно одело, а жене су имале обавезно мараме на глави, јер су то, ипак, биле жене са села.
Али нису сви морали ићи по пијацама. Било је и оних који су имали лепе плате, па кад се нешто значајније купује, онда правац Београд или Ваљево. Обуче се најлепше одело, дотера фризура, па ни наочаре за сунце нису биле наодмет, а и отменије се делује. Обично се у куповину и на пијацу одлазило првим јутарњим возом негде око четири сата ујутру, пре сванућа, а враћало се после подне. Требало је на пијаци бити на време и што пре распродати робу, па у куповину. Они који су ишли само у куповину , били су у повољнијем положају. Имали су времена да пронађу лепе и квалитетне ствари и по повољнијим ценама. А најважније је било вратити се кући задовољан.

Slika

Povratak na “Priče sa uskog koloseka”

Ko je na vezi

Korisnika pregleda ovaj forum: Nema registrovanih korisnika i 8 gostiju