Manji podvožnjak u Subotici

Zanimljive priče o ljudima vezanim za železnicu
Korisnikov grb
cira-1
Direktor železnice
Poruke: 1330
Pridružen: 30 Mar 2012, 19:43
Kontakt:

Manji podvožnjak u Subotici

Porukaod cira-1 » 15 Sep 2013, 21:17

Jedan istinit događaj na podvožnjaku preko gojeg ide ide šinobus za Crvenku. Priča je sa http://www.gradsubotica.co.rs/drama-...orskoj-kapiji/

Ovde će biti reči o onom manjem podvožnjaku i jednoj dramatičnoj zimskoj noći kada je i njemu došao kraj.

Slika

Te noći između 16. i 17. decembra 1969. godine, nije izlazio ko nije morao. Snežna mećava počela je još popodne. Ipak, saobraćaj nije mogao da stane.
Tako je i tramvajdžija Bela Fajs držao svoju liniju prema Aleksandrovu. Oko 22, 30 minuta, prošli su ispod podvožnjaka kod bolnice, zaustavili se na stanici a potom krenuli dalje kada je nestalo struje. Stari tramvaj je posustao i putnici za Šandor su morali da nastave peške.
Tramvajdžije su ostali sami u snežnoj noći. Kako struja nije stizala, Bela odluči da krene duž pruge u pravcu mosta, sumnjajući da je elektriku utrnuo neki prekid na tramvajskim vodovima.
Tako je i bilo. Kočničar je našao gde je prekinut vod ali je odmah zatim sa zaprepaštenjem otkrio da je most teško oštećen. U trenu je znao da ovde uskoro treba da prođe šinobus za Crvenku.
U nejaki most je verovatno udario neki šleper, pomerio ga i otišao, propustivši da prijavi ovu nezgodu, a sada su samo minuti ostali do nailaska šinobusa sa putnicima .
U sred nevremena i snega, Bela je trčao ka maloj stanici Aleksandrovo – Bolnica.

Slika

U tom momentu, na toj maloj stanici čekaju tri putnika i skretničar Slavko Borzaški. Pritrčava im usplahireni tramvajdžija ali se čuje i huk lokomotive koja se približava.
Shvativši o čemu se radi, sada je Slavko jurio u susret mašini, mašući kapom i vičući.
Noć je i gusti sneg, prugom ide lokomotiva za čišćenje snega i u njoj pet željezničara. Kreću se ka iščašenom mostu i katastrofi.

Slika

Skretničar Slavko se sećao: „Zanemeo sam kada je teška mašina prošla kraj mene. Pomislio sam da me nisu primetili, a tamo dalje, samo još dvadesetak metara, pretio je oštećeni most.
A onda je mašinovođa počeo da koči. Ali opasnost nije prošla. Na zaleđenoj pruzi kočenje ide teško…“
Teška krstarica sa pet radnika u njoj, nastavila je da klizi . Čelična grdosija se lagano zaustavila pred samim mostom.
Šta je bilo dalje? Bela i Slavko su dobili čestitke i skromne nagrade a stari most je nestao da ustupi mesto novom, betonskom. Međutim, vozovi će preko njega ići svega desetak godina. Ukinuta je pruga za Crvenku i most već preko trideset godina služi za ukras, ili da kažemo – kao Šandorska kapija.

Slika

Povratak na “Priče o ljudima i železnici”

Ko je na vezi

Korisnika pregleda ovaj forum: Nema registrovanih korisnika i 1 gost