Lokomotive serije JZ 85

Lokomotive, motorni vozovi, vagoni...

Urednik: ivanjz

Korisnikov grb
ivanjz
Uber minister
Poruke: 5553
Pridružen: 30 Mar 2012, 11:18
Kontakt:

Re: Lokomotive serije JZ 85

Porukaod ivanjz » 26 Nov 2014, 18:20

85-004 u stanici Alipašin Most.

http://www.google.com
Prilozi
85-004.jpg
85-004.jpg (163.01 KiB) Pregledano 1143 puta

Tamcic
Vozovođa
Poruke: 212
Pridružen: 13 Feb 2014, 15:28
Kontakt:

Re: Lokomotive serije JZ 85

Porukaod Tamcic » 26 Dec 2014, 11:11

Разгледајући форум приметио сам да постоји доста фотографија локомотиве серије 85 на станици Ужице и да су возиле брзе возове за Вишеград и даље. На првој страници ове теме господин Иванјж је поставио слику техничких података за ову локомотиву где пише да је најмањи дозвољени полупречник кривине за ову локомотиву 90 мртара. На теми пруга уског колосека Ужице-Шарган-Вардиште господин Преса је на првој страни поставио слику реда вожње са подацима о надморској висини,успонима,падовима и најмањим полупречницима кривина на деоницама. Приметио сам да код станице Стапари пише да је најмањи полупречник кривине 80 метара. То сам приметио на још некој теми али сад немогу да се сетим којој.
Како је ова локомотива пролазила овом деоницом и другим пругама са мањим полупречницима кривина од дозвољеног?

colicdusan325
Vozovođa
Poruke: 286
Pridružen: 03 Apr 2012, 19:26
Kontakt:

Re: Lokomotive serije JZ 85

Porukaod colicdusan325 » 26 Dec 2014, 13:21

Postovanje svima,a sto se tice parne lokomotive serije 85,ajmo svi u glas.SDZ361,JAVI SE,DAJ DETALJAN KOMENTAR. ;) ;) ;) ;) :D :) :lol: :P

Korisnikov grb
ivanjz
Uber minister
Poruke: 5553
Pridružen: 30 Mar 2012, 11:18
Kontakt:

Re: Lokomotive serije JZ 85

Porukaod ivanjz » 08 Mar 2015, 11:16

Lokomotiva 85-036. Nekada je pripadala lajkovačkoj ložionici. Teško je reći da li je ovo Beograd Sava ili ložionica Sarajevo.

http://www.google.com
Prilozi
85-036.jpg
85-036.jpg (170.63 KiB) Pregledano 1054 puta

sdz361
Mašinovođa
Poruke: 159
Pridružen: 02 Apr 2012, 17:19
Kontakt:

Re: Lokomotive serije JZ 85

Porukaod sdz361 » 03 Apr 2015, 22:09

colicdusan325 je (odavno) napisao:
Postovanje svima,a sto se tice parne lokomotive serije 85,ajmo svi u glas.SDZ361,JAVI SE,DAJ DETALJAN KOMENTAR.


Davno me moj prijatelj Čolić "prozvao" da ogovorim na Tamcic-evo pitanje oko 85-itce i poluprečnika krivine kod Stapara. Taj detalj na grafikonu nisam ranije primetio ali sam odmah pomislio da je to neka greška. Samo to sam hteo i da proverim a to je potrajalo. Ali to je odgovor na ovo pitanje, dakle podatak o minimalnom poluprečniku krivine od 80 metera kod Stapara je greška, (verovatno štamparska) u grafikonu.

Evo šta kažu knjige starostavne. Pošto je gosn Čolić legenda među saobraćajcima moramo sve po propisima. Prvo da vidmo šta kaže 67 Dodatak redu vožnje za pruge uzanog koloseka iz 1967., tablica 5 B o najvećim dopuštenim brzinama u krivinama:
scan0004.jpg
scan0004.jpg (197.76 KiB) Pregledano 1026 puta

Dakle u krivinama poluprečnika 80 m bi brzina morala biti ograničena na 30 km/h (32 za motornjake ali oni tada nisu saobraćali na ovoj deonici).
A sad da pogledmao tabelu 5 E Najveće dopuštene brzine na pojedinim prugama za deonicu Užice - Vardište:
scan0003.jpg
scan0003.jpg (226.31 KiB) Pregledano 1026 puta

Kao što se vidi na ovoj deonici je dopštena brzina od 39 km/h koja odgovara min poluprečniku od 120 m. U tabeli vidimo nekoliko smanjenja ove brzine od kojih su dva na 35 km/h zbog krivina prečnika 100 m. dakle da je kod Stapara postojala krvina prečnika 80 m morala bi biti pomenuta ovde sa odgovarajućim ograničenjem brzine.
I da ne bi bilo nikave zabune ovo ćemo proveriti u još jednom dokumentu. Iako redovi vožnje nisu sasvim omiljeni na ovom forumu to su važni dokumenti za ovakva pitanja: zavirmo u Red vožnje 10 za pruge Mladenovac - Lajkovac i (Titovo) Užice - Višegrad:
scan0001.jpg
scan0001.jpg (242.66 KiB) Pregledano 1026 puta

Kao što vidite ista situacija, čak ima jedna krivina prečnika 100 m manje (ona od km 273 300 - 400), koja očigledno ispravljena prilikom nekih radova.

dakle na ovoj pruzi nije bilo krivina od 80 m polurečnika pa samim tim ni problema sa lokomotivama serije 85.

I još da dodam da je zadnja slika sa lokomotivom 85-036 iz Čačka ili Ljubića.

Korisnikov grb
PECELJ
Uber minister
Poruke: 5104
Pridružen: 01 Apr 2012, 18:47
Kontakt:

Re: Lokomotive serije JZ 85

Porukaod PECELJ » 05 Apr 2015, 15:02

Kada smo već kod poluprečnika krivina, imao bih jedno pitanje za poštovanog g.sdz361.

Kao što znamo, postojale su stanice koje nisu bile prolaznog tipa i gde je lokomotiva sa vagonima ulazila u skretanje.

- koliki su poluprečnici krivina kod skretnica, da li su uvek isti i da li je to standardizovano.
- kolike su max. brzine prolaska kroz skretnicu i da li to zavisi od tipa lokomotive i možda vagona.

Ja se sećam,kad sam putovao Ćirom, da se vagon pri skretanju u skretnici obično lepo zadrma.

Unapred hvala !

mali.paja
Direktor železnice
Poruke: 1305
Pridružen: 09 Jul 2012, 11:38
Kontakt:

Re: Lokomotive serije JZ 85

Porukaod mali.paja » 05 Apr 2015, 22:50

PECELJ piše:Kada smo već kod poluprečnika krivina, imao bih jedno pitanje za poštovanog g.sdz361.

Kao što znamo, postojale su stanice koje nisu bile prolaznog tipa i gde je lokomotiva sa vagonima ulazila u skretanje.

- koliki su poluprečnici krivina kod skretnica, da li su uvek isti i da li je to standardizovano.
- kolike su max. brzine prolaska kroz skretnicu i da li to zavisi od tipa lokomotive i možda vagona.

Ja se sećam,kad sam putovao Ćirom, da se vagon pri skretanju u skretnici obično lepo zadrma.

Unapred hvala !

Ako mogu ja da napišem nekoliko redaka iako nije bilo pitanje meni postavljeno. Nadam se da nema ljutnje?
Što se tiče zabacivanja i na normalnotračnim prugama se osijeti zabacivanje kod ulaza u skretanje, pogtovo ako se malo brže ulazi. U Novskoj su bile ugrađene skretnice negdje krajem osamdesetih gdje se moglo ulaziti u skretanje sa 100km/h. Sada više nije tako i to već dugo. Za takve skretnice je skupo održavanje. A sami znate u kakvom su stanju sve uprave nastale od JŽ-a.
Kod uskotračnih pruga brzina ulaza i izlaza u skretanje je bila jako mala. Mislim da nije bila veća od 5km/h. Naravno da je brzina ovisila i o seriji lokomotiva i vagona. Naprimjer od Ustiprače prema Foči nije smjela lokomotiva serije 85 ići. U Zagrebu živi jedan moj Hercegovac koji je bio strojovođa u Sarajevu i vozio po uzanim prugama. Razgovarao sam sa njim pa mi je on znao ispričati svega. Tako jedanput nisu imali lokomotivu za putnički mislim do Goražda. On je bio u Ustiprači sa lokomotivom serije 85. U dogovoru sa svojim nadzornikom lokomotiva iz Sarajeva pristao je vlak voziti. Išli su sa tenderom ispred i kaže da je na kritičnim mjestima išao korakom (5km/h). Lokomotiva je bila sa velikim četvorosovinskim tenderom.
Da se vratim malo na normalnotračne lokomotive. Kada se pojavila sedamdesetih serija lokomotiva 663 lijepo je pisalo u kojim kolodvorima ne smije ići u skretanje a u nekim ukoliko je potrebno onda je navedeno pojedinačno koji su to kolodvori i brzina. Ukoliko se dogodilo da vlak ima lokomotivu serije 663 umjesto predviđene lokomotive po KVR-u prometnik je morao dati raspis na prugu o tome i posebno tražiti potvrdu prijema od kritičnih kolodvora.
Još jedanput isprika!

sdz361
Mašinovođa
Poruke: 159
Pridružen: 02 Apr 2012, 17:19
Kontakt:

Re: Lokomotive serije JZ 85

Porukaod sdz361 » 06 Apr 2015, 12:56

Prvo da odgovorim malom.paji da jedino treba da se ispričava kada nam dugo ništa ne piše na forumu. Inače je svaki komentar super, kakav se i očekuje od takvog železničara i poznavaoca.

Ja ću malo konkretnije oko Pecelj-ovog pitanja na uskom koloseku. Mada za ovaj odgovor bi bio najpozvaniji neki građevinac ali ja ću napisati koliko znam.

Max. brzina na skretnici pre svega zavisi od tipa skretnice tj. jačine šina od kojih je napravaljena, poluprečnika skretničke krivine, smera vožnje (uz jezičak ili niz jezičak), pravca vožnje (u pravac ili skretanje) i da li je skretnica osigurana ili ne (da li postoji mehanizam koji onemogućava promenu položaja jezička tokom vožnje, skretničke brave, lastin rep i sl.). Dakle u principu max. brzina ne zavisi od tipa vozila, a to bi bilo i prilično nepraktično za redovni saobraćaj. Ali kao što je već mali.paja naveo u primeru sa serijom 663 postojale su specifične situacije kada je neki tip vozila imao posebno ogranoičenje brzine na skretnicama. Ali po pravilu brzine su bile propisane iste za sva vozila.

Skretnice su kao usotalom i ostali kolosečni elementi bili standardizovani. Ali kako su se standardi menjali a često po nuždi ugrađivali i ne standardni materjali na JŽ je vladalo prilično šarenilo skretnica i šina. Npr imali smo dosta skretnica tipa Togo. Sad bi neko mogo da se pita kakve mi veze imamo sa Togoom u Africi (sem što smo bili nesvrstani). Taj tip koloseka napravili su Nemci za uzane pruge u Togou koji je pre prvog svetskog rata bio njihova kolonija. Za vreme prvog svetskog rata oni su taj kolosek i skretnice kao dosta kompatibilne ugrađivali u Srbiji tokom okupacije 1915-1918 jer im je to bilo lakše nago da specijalno poručuju Srpski tip koloseka. Posle rata smo još nešto tog tipa dobili na račun reparacija i osta "Togo u Jugoslaviji". Da ne pominjemo da su BHStB imale svoje tipove, kkStB (Split - Sinj, Poljčane - Zreče) svoje a MAV (Zrenjanin - Radojevo) svoje. To se sve vremenom izmešalo.
Ipak neki standardi su postojali. Sve skretnice prečnika krivine od 85 m do 110 m su omogućavale brzinu u skretanje od 20 km/h ako su bile osigurane. One prečinika 120 m, što je bio i maksimum na koloseku 0,76 m su omogućavale brzinu u skretanje od 25 km/h. U pravcu, niz jezičak je moglo da se vozi 45 km/h, uz jezičak isto ako se radilo o jačem tipu skretnice a 30 km/h ako kod slabijih tipova. Kod neosiguranih skretnica brzine su bile manje da bi se izbeglo da velike vibracije pokrenu jezičak tokom prolaska vozila.

Kao što vidite max. brzina na skretnici je manja nego u običnoj krivini istog prečnika (za R 120 m 39 km/h prema 25 km/h na skretnici). Ipak svima su nam ostala u sećanju drmanja kada ćira uđe u skretanje. Prvo treba znati da ogibljenje na ćiri nije tako dobrao kao na normalnom koloseku pa se svi udari mnogo jače osećaju. To je posebno slučaj sa vagonima sa "amerikanskim" obrtnim postoljima a njih je bio najviše na JŽ. Takođe skretnička krivina je kratka a nemoguće ju je održavati precizno kao na običnom koloseku pa se ulaz u nju jače oseća. Pored toga deo drmanja je i zbog prelaska točkova preko srca i spojeva jezička i šine, to prilično lupa a ne treba zaboraviti ni to da je ograničenje brzine na skretnici da tako kažem "tačkasto" pa mašinovođe nisu uvek u mogućnosti da precizno pogode brzinu baš kad naiđu na skretnicu. Ako su iz nekog razloga žurili umeli su da uđu u skretničko područje sa malo većom brzinom, naravno još uvek u granicama tolerancije jer su max. brzine na skretnicama određene sa priličnom rezervom.

Korisnikov grb
PECELJ
Uber minister
Poruke: 5104
Pridružen: 01 Apr 2012, 18:47
Kontakt:

Re: Lokomotive serije JZ 85

Porukaod PECELJ » 08 Apr 2015, 10:08

Neizmerno hvala g.mali.paja i g.sdz361 na uloženom trudu i detaljnom objašnjenju.

Vaša javljanja na forumu su za mene a mislim i za ostale forumaše nešto jako lepo. Uvek nešto naučimo i saznamo.

Srdačan pozdrav !!!

Tamcic
Vozovođa
Poruke: 212
Pridružen: 13 Feb 2014, 15:28
Kontakt:

Re: Lokomotive serije JZ 85

Porukaod Tamcic » 19 Apr 2015, 09:46

Можда није питање за ову тему па ако администратори сматрају да не припада овој теми нека га обришу или поставе на одговарајућу тему. Мени је овај форум занимљив са историјске и са техничке стране. Упознат сам са принципом рада парних и топловодних котлова.Радио сам на ложењу и одржавању. Писао сам негде о томе у причи о ложењу прагова. Топловодни а поготову парни котао пуни се омекшаном водом да би се спречило таложење каменца. У котларници се налази велики цилиндар који је напуњен јонском масом. Вода пролази кроз масу одстрањује се каменац и таква вода сме у систем. Вода се контролише помоћу таблета за контролу и амонијака и када се примети да је јонска маса засићена и није у стању више да омекшава воду врши се регенерација јонске масе са таблетираном соли.
Како су парне локомотиве чишћене од каменца? Да ли су постојали некакви пречистачи у водонапојницима или локомотивама за одстрањивање каменца?


Povratak na “Vučna i vozna sredstva sa nekadašnjeg uskog koloseka”

Ko je na vezi

Korisnika pregleda ovaj forum: Nema registrovanih korisnika i 1 gost