Železnice na solunskom frontu

Pruge uskog koloseka u svetu nekada i sada
Korisnikov grb
ivanjz
Uber minister
Poruke: 5130
Pridružen: 30 Mar 2012, 11:18
Kontakt:

Železnice na solunskom frontu

Porukaod ivanjz » 24 Okt 2012, 18:14

Na Solunskom fronu u period od 1916 do 1918 obe zara?ene strane su
koristile poljske železnice uskog koloseka 0,60, koje su bile vrlo značajne
za snabdevanje jedinica na frontu. Saveznici su u tom periodu izgradili
mrežu dugačku oko 126 km, dok su Nemci i Bugari u Makedoniji izgradili
pruge dužine oko 496 km, četiri puta duže. Ovo je razumljivo jer u
Makedoniji osim pruge Skoplje - Solun, drugih pruga nije ni bilo.

U knjizi prof. Nenada Goverarevića "Privatne pruge uzanog koloseka u
Srbiji 1881 - 2006.", data je ova karta sa prikazom svih pruga na ovom
frontu.

Slika

Kao što se vidi iz ove karte od Soluna su postojale tri pruge normalnog
koloseka koje su vodile prema Bitolju, Đevđeliji i Serezu(Istambulu) koje
je izgradila Otomanska Imperija. Ove pruge su se koristile za velike
transporte do najbližih stanica na frontu. Me?utim sam prevoz do fronta
je bio otežan daljni transport, pa je bilo neophodno izgraditi pruge uskog
koloseka.

U nekoliko nastavaka videćemo seriju fotografija vezanu za železnicu i
Solunski front.

http://www.google.com

Korisnikov grb
ivanjz
Uber minister
Poruke: 5130
Pridružen: 30 Mar 2012, 11:18
Kontakt:

Re: Železnice na solunskom frontu

Porukaod ivanjz » 24 Okt 2012, 18:18

Za snabdevanje francuske i grčke vojske na desnoj obali Vardara,
izgrađena je pruga Bohemica-Izvor-Crno Drvo čija je dužina bila
oko 20 km. Od sela Bohemica do železničke stanice Gumenđža koja se
nalazila na pruzi Skoplje - Solun, izgrađen je krak pruge normalnog
koloseka dužine oko 3 km, kako bi se pretovar vršio u Bohemici a ne u
stanici Gumenđža, u kojoj nije bilo prostora da se tako nešto radi.

Evo fotografije iz železničke stanice Bohemica.

Slika

Dva detalja sa ove pruge uskog koloseka.

Voz prelazi preko mosta.

Slika

Improvizovana vodostanica.

Slika

Za potrebe voznog parka isporu?ioci su bili Francuzi i Amerikanci.

Lokomotive na slici su američke, proizvedene u firmi Baldwin, čija je
najveća brzina bila do 12 km/h.

http://www.google.com

Korisnikov grb
ivanjz
Uber minister
Poruke: 5130
Pridružen: 30 Mar 2012, 11:18
Kontakt:

Re: Železnice na solunskom frontu

Porukaod ivanjz » 24 Okt 2012, 18:18

Još nekoliko fotografija sa ove železnice.

Pretovarna stanica Bohemica.

Slika

Kompozicija na ovoj pruzi.

Slika

Specijalni vagon - cisterna sa snabdevanje vodonapojnika vodom, sa
ručnom pumpom za pretakanje.

Slika

http://www.google.com

Korisnikov grb
ivanjz
Uber minister
Poruke: 5130
Pridružen: 30 Mar 2012, 11:18
Kontakt:

Re: Železnice na solunskom frontu

Porukaod ivanjz » 24 Okt 2012, 18:19

Jedan deo voznih sredstava Srbije je uspela da prebaci u Grčku, pre
nego što je Bugarska vojska presekla odstupnicu preko Makedonije.
Među njima su se nalazili i salon vagoni Kralja Petra I Karađorđevića.

U Solunu se ovi vagoni prepravljeni u sanitetske, a što se vidi iz slike dole.

Slika

http://www.google.com

Korisnikov grb
ivanjz
Uber minister
Poruke: 5130
Pridružen: 30 Mar 2012, 11:18
Kontakt:

Re: Železnice na solunskom frontu

Porukaod ivanjz » 24 Okt 2012, 18:21

Trajektno železničko pristanište u Solunu.

Slika

Pored dva normalna koloseka vidi se i kolosek 0,60.

Jedno čudno vozilo.

Slika

Dve fotografije sa nepoznatim tipom lokomotive u blizini Soluna koloseka 0,60.

Slika

Slika

http://www.google.com

Korisnikov grb
ivanjz
Uber minister
Poruke: 5130
Pridružen: 30 Mar 2012, 11:18
Kontakt:

Re: Železnice na solunskom frontu

Porukaod ivanjz » 24 Okt 2012, 18:22

Na fotografiji dole lepo se vidi jedna od lokomotiva sa Solunskog fronta
koloseka 0.60 kako tankira vodu.

Slika

Kao što se vidi iz fotografija lokomotiva je troosovinska sistema 0-C-0, tj.
može se slobodno reći klasična lokomotiva koloseka 0.60. Vrlo je sli?na
seriji 99.3 ako ne i ista. Kako su lokomotive na solunskom frontu
isporučene od strane Amerikanaca i Francuza teško je reći ko je njen
proizvođač.

Verovatno neke od ovih lokomotiva posle rata su se našle i na
industrijskim prugama u Srbiji.

http://www.google.com

Korisnikov grb
ivanjz
Uber minister
Poruke: 5130
Pridružen: 30 Mar 2012, 11:18
Kontakt:

Re: Železnice na solunskom frontu

Porukaod ivanjz » 24 Okt 2012, 18:24

Doček grčkog kralja u železničkoj stanici Florina na severu Grčke na pruzi
normalnog koloseka Solun - Bitolj, prilikom obilaska fronta.

Slika

Grčkog kralja dočekao je i princ Aleksandar Krađorđević kasnije Kralj
Jugoslavije.

Slika

http://www.google.com

Korisnikov grb
ivanjz
Uber minister
Poruke: 5130
Pridružen: 30 Mar 2012, 11:18
Kontakt:

Re: Železnice na solunskom frontu

Porukaod ivanjz » 24 Okt 2012, 18:27

Prva i Druga srpska armija na Solunskom frontu bile su rapoređene na
levom krilu i planinskim visovima Kajmakčalana, Dobrog Polja i
Veterernika.

Prva Srpska armija bila je na levom krilu između Ostrova i Vladova pa je
za njeno snabdevanje kao i snabdevanje francuskih i italijanskih trupa
sagrađena vojna pruga od stanice Sakuljevo(na pruzi Solun – Bitolj) do
sela Bač, koja je predata u saobraćaj krajem 1916. godine. Pruga je
dalje produžena od Bača do Skočivira a takođe je izgrađen i drugi
kolosek od Sakuljeva do Bača. Dužina pruge od Sakuljeva do Skočivira
bila je 20 km. Od Skočivira pa do Gruništa na Kajmakčalanu izgrađena je
žičara. Takođe su Francuzi izgradili krak pruge od Sakuljeva do Florine u
dužini od 8 km a služila je za prevlačenje drva iz Florine na front.

Na slici dole žičara na Kajmakčalanu pomoću koje se snabdevao ovaj
deo fronta.

Slika

Srpski ranjenici ?ekaju ukrcavanje u nekoj od stanica na severu.

Slika

Ukracavanje ranjenika.

Slika

http://www.google.com

Korisnikov grb
ivanjz
Uber minister
Poruke: 5130
Pridružen: 30 Mar 2012, 11:18
Kontakt:

Re: Železnice na solunskom frontu

Porukaod ivanjz » 24 Okt 2012, 18:29

Železnička stanica Bitola(Monastir) bila je u posedu savezničkih snaga
vrlo blizu granice fronta. Kako je bila u dometu artiljerije Nemaca i
Bugara ova stanica nije korištena sve do kraja rata.

To se lepo vidi iz sledeće fotografije.

Slika

U železničkoj stanici Bitola postojala je ložionica i okretnica što se vidi na
ovoj slici jer je to bila tada krajnja stanica na pruzi Solun – Bitola.

Oštećena zgrada u stanici Bitola.

Slika

Železnička stanica Bitola nakon oslobođenja i puštanja u saobra?aj.

Slika

Stara razglednica železničke stanice Bitola.

Slika

Da li ova razglednica poti?e pre ili posle I svetskog rata teško je reći. Pre
bi moglo biti da je pre jer se vidi natpis i na arapskom jeziku.

Korisnikov grb
ivanjz
Uber minister
Poruke: 5130
Pridružen: 30 Mar 2012, 11:18
Kontakt:

Re: Železnice na solunskom frontu

Porukaod ivanjz » 24 Okt 2012, 18:31

Za snabdevanje nemačkih i bugarskih trupa na zapadnom delu fronta sagrađena je 1916. godine poljska vojna železnička pruga koloseka 0,60 Žostov(Đeneral Haris, danas Đorče Petrov) –Tetovo – Gostivar – Kičevo – Selo Malinovac. Njena dužina je je bila 163 kilometra. Bugari su radili na produženju ove pruge od Ki?eva do Ohrida u dužini 65. kilometara ali je do kraja rata nisu završili. Na ovoj pruzi nisu sagra?eni nikakvi objekti niti putna postrojenja. Za snabdevanja trupa u centralnom delu fronta koriš?ena je pruga normalnog koloseka Skoplje – ?ev?elija ali su dogra?ene i dve poljske vojne pruge koloseka 0,60 i to:
- Veles – Stepanci u dužini 32 km, izgra?ena 1917. godine.
- Gradsko – Drenovo – Prilep – Bela Crkva – Murgaš – Svinište dužine 54 km, sa odvojcima Prilep – Alince – Beranci dužine 26 km i Alince – Kantlarci dužine 8 km.

Nemci su Drenovo zvali "Mekenzen" po komandatu nema?ke vojske Augustu Makenzenu koji je okupirao Srbiju krajem 1915. godine. Od pruge normalnog koloseka Sofija – ?ustendil – ?uševo i stanice Radomir izgra?ena je vojna pruga koloseka 0,60 Radomir – Dupnica – ?umaja – Marinopolj dužine 170 km i krak pruge od stanice kod Marinopolja pa preko Petri?a do Strumice u dužini 60 kilometara. Ukupna dužina ove pruge bila je 230 km. Nemci su izgradili i prugu od Žostova do Rudnika hroma u Raduši u dužini od 18 km. Na vojnim prugama Žostova – Ki?evo i Radomir – Petri? – Strumica prevožen je vojni materijal (hrana, municija i ostalo) ali je bio organizovan i javni vojno-putni?ki saobra?aj.

Na karti u prvom postu mogu se videti trase ovih pruga.

Nakon oslobo?enja srpska vojska je u jesen 1918. godine zaplenila ukupno 144 parne lokomotive i 872 vagona, što teretna, putni?ka, sanitetstka i cisterne za vodu.
Za razliku od pruga koloseka 0,60 na savezni?kom delu fronta u Gr?koj koje su po oslobo?enju skinute sve u celini, ove pruge u Makedonij ?e se koristit dugi period sve do po?etka 60-tih godina a neke nakon I svetskog rata bi?e još i izgra?ene. Neke od njih bi?e normalizovane ili ?e biti napravljeni drugi pravci. Na ovim prugama upotrebljavane su ?uvene nema?ke vojne lokomotive koloseka 0,60 nazvane brigadne lokomotive a kasnije su na JŽ dobile notaciju kao serija 99.4. Samo su dve ostale sa?uvane u Makedoniji.

Na slici dole bugarski i nema?ki vojnici snimljeni negde na ovim prugama uz lokomotivu.

Slika

Na slici dole putni?ki voz u stanici Gostivar kojeg je snimio g. Alfred Horn krajem pedesetih godina.

Slika

Sjajnu reportažu sa ovih pruga dao je g. Charlie Lewis na svome poznatom sajtu:

http://www.penmorfa.com/JZ/ohrid.html

___


Povratak na “Pruge uskog koloseku u svetu nekada i sada”

Ko je na vezi

Korisnika pregleda ovaj forum: Nema registrovanih korisnika i 1 gost