Иако је (сада већ бивша) пруга Петроварадин - Беочин (нормалног колосека) углавном позната и о њој већ постоји тема и на овом форуму, на територији општине Беочин су постојале и две пруге уског колосека.
У оквиру цементаре у Беочину и данас постоји индустријска пруга (није у употреби од затвањања за саобраћај пруге Петроварадин - Беочин 2007. године). Ова пруга је нормалног колосека. Међутим, од изградње, 1908. године, до средине (или друге половине) шездесетих, поред нормалног, у склопу индустријске железнице Беочинске фабрике цемента, постојала су и два колосека ширине 600mm.
Један колосек је водио од цементаре до рудника, а један део трасе је ишао испод земље. Тај колосек је био електрификован.
Други колосек је водио од цементаре до Дунава, односно до тадашњег пристаништа. На њему је била дизел вуча. Воз који је ишао до пристаништа су често користили и грађани, углавном током летњих месеци, како би се превезли до купалишта и сл. Железнички транспорт лапора из рудника је замењен покретном траком, док је пристаниште измештено близу нових погона цементаре, тако да су оба колосека уклоњена.
Друга пруга, о којој се не зна готово ништа, налазила се у Фрушкој гори. Почетак јој је био недалеко од места Черевић, такође на територији општине Беочин, а завршавала се у шуми, релативно близу Црвеног чота (највишег врха Фрушке горе). Она је такође уцртана на поменутој карти. Судећи по локацији, највероватније се ради о шумској прузи, пошто се у том делу Фрушке горе и данас користе шумски путеви за извожење дрвне грађе. Ова пруга није била повезана са осталим пругама и (највероватније) није имала везе са цементаром (иако се путем који једним делом прати трасу пруге неко време превозио и лапор из површинског копа Грабово, пруга није ишла до тог копа, него је водила у шуму, где се рачвала на два колосека).
На сликама је стара војна карта из периода Другог светског рата (подаци су из друге половине тридесетих) и на њој су видљиве обе пруге.
На првој слици је обележена индустријска пруга у склопу цементаре. Колосек који је водио до пристаништа је обележен зеленим стрелицама, а колосек до рудника црвеним стрелицама. Пруга Петроварадин - Беочин и ж. станица су обележене плавим стрелицама, а наранџастим стрелицама обележен је индустријски колосек кроз цементару нормалне ширине (1435mm).
НА другој слици је видљива и поменута "непозната" шумска пруга. Она је обележена црвеним стрелицама.
Пруге у Беочину и околини
-
- Desetar pruge
- Poruke: 15
- Pridružen: 11 Apr 2014, 22:15
- Kontakt:
Пруге у Беочину и околини
- Prilozi
-
- Beocin 43_4 oznake.jpg (477.57 KiB) Pregledano 3670 puta
-
- Beocin 43_3 oznake.jpg (479.36 KiB) Pregledano 3670 puta
-
- Desetar pruge
- Poruke: 15
- Pridružen: 11 Apr 2014, 22:15
- Kontakt:
Re: Пруге у Беочину и околини
Следи неколико фотографија са индустријске пруге. На првој фотографији се види укрштање уског и нормалног колосека (такође у склопу индустријске пруге цементаре). На другој фотографији се види пруга у руднику, која је била електрификована. Обе фотографије су преузете из монографије о Беочину. На трећој фотографији је приказана електрична локомотива (са вагонима) која се користила на колосеку до рудника (ово је једна од тих локомотива, колико ми је познато било је више модела). Она је и данас изложена у дворишту цементаре и може се видети са улице. Стање на слици одговара данашњем.
- Prilozi
-
- 1380071_524822987612690_645050894_n.jpg (63.93 KiB) Pregledano 3669 puta
-
- Rudnik lapora.jpg (65.85 KiB) Pregledano 3669 puta
-
- Zeleni voz.jpg (481.31 KiB) Pregledano 3669 puta
-
- Desetar pruge
- Poruke: 15
- Pridružen: 11 Apr 2014, 22:15
- Kontakt:
Re: Пруге у Беочину и околини
На ове две фотографије приказан је воз који је саобраћао до пристаништа (фотографије такође преузете из монографије o Беочину). Ако добро видим на овим фотографијама, приликом утовара је коришћена и коњска вуча.
- Prilozi
-
- Beocin Dunav 2.jpg (60.47 KiB) Pregledano 3667 puta
-
- Beocin Dunav 1.jpg (61.44 KiB) Pregledano 3667 puta
- cira-1
- Ministar železnica
- Poruke: 2470
- Pridružen: 30 Mar 2012, 19:43
- Kontakt:
Re: Пруге у Беочину и околини
Poštovani Rbboza
Koliko mi je poznato na Fruškoj gori su bile i pruge vojske KuK, za odbranu Petrovaradina.
O ovim prugama Slobodan Rosić između ostalog je napisao i ovo :
Na našim prostorima pruge ovog koloseka su građene samo na Fruškoj Gori. Nakon velikog neuspeha obe Austro-Ugarske ofanzive na Srbiju, postojala je mogućnost da Srpska vojska ugrozi Petrovaradin koji je bio najvažnija kuk tvrđavu na jugu. Zato je oko njega izgrađeno nekoliko koncentričnih odbrambenih linja po Fruškoj Gori koje su bile povezane prugama koloseka 0,70 m. Ukupna dužina tih pruga je po nekim dokumentima bila preko 100 km. Nakon okupacije Srbije Petrovaradinu više nije pretila opasnost pa je ova mreža tokom 1916. godine uglavnom demontirana a vozni park prebačen na druge lokacije. Mislim da ova slika ipak nije odatle jer mi je ambijent suviše ravničarski za Frušku Goru.
Dali Vi nešto znate o ovim prugama ???
Pozdrav Ivica
Koliko mi je poznato na Fruškoj gori su bile i pruge vojske KuK, za odbranu Petrovaradina.
O ovim prugama Slobodan Rosić između ostalog je napisao i ovo :
Na našim prostorima pruge ovog koloseka su građene samo na Fruškoj Gori. Nakon velikog neuspeha obe Austro-Ugarske ofanzive na Srbiju, postojala je mogućnost da Srpska vojska ugrozi Petrovaradin koji je bio najvažnija kuk tvrđavu na jugu. Zato je oko njega izgrađeno nekoliko koncentričnih odbrambenih linja po Fruškoj Gori koje su bile povezane prugama koloseka 0,70 m. Ukupna dužina tih pruga je po nekim dokumentima bila preko 100 km. Nakon okupacije Srbije Petrovaradinu više nije pretila opasnost pa je ova mreža tokom 1916. godine uglavnom demontirana a vozni park prebačen na druge lokacije. Mislim da ova slika ipak nije odatle jer mi je ambijent suviše ravničarski za Frušku Goru.
Dali Vi nešto znate o ovim prugama ???
Pozdrav Ivica
-
- Desetar pruge
- Poruke: 15
- Pridružen: 11 Apr 2014, 22:15
- Kontakt:
Re: Пруге у Беочину и околини
Поштовани Ивице,
То је веома интересантан податак, али, на жалост, о томе не знам ништа. Свакако ћу се потрудити да нешто сазнам, јер и мене занима. Карте које су лако доступне (а на којима се могу наћи ови детаљи) су углавном из периода од 1930. до 1960. Најчешће су војне карте ЈНА, репродуковане педесетих на основу података из тридесетих - то практично значи "ажуриране" карте из тридесетих, или немачке војне карте. Ако су те војне пруге демонтиране раније, нема их на овим картама. Можда евентално на војним картама из првог светског рата, мада је и то упитно - јер, ако су постојале веома кратко, могуће је да нису убележене.
Оно што може бити, јесте да је ова шумска пруга код Черевића евентуално неки остатак те војне мреже, мада бих пре рекао да је у питању нека пруга постављена за извлачење дрва, слична пругама које су постојале пруге на планини Гоч. У том крају се и данас извлаче дрва, постоји и неки објекат надлежног предузећа (шумарије). Распитаћу се првом приликом, верујем да неко од старијих људи из те околине зна нешто о томе.
То је веома интересантан податак, али, на жалост, о томе не знам ништа. Свакако ћу се потрудити да нешто сазнам, јер и мене занима. Карте које су лако доступне (а на којима се могу наћи ови детаљи) су углавном из периода од 1930. до 1960. Најчешће су војне карте ЈНА, репродуковане педесетих на основу података из тридесетих - то практично значи "ажуриране" карте из тридесетих, или немачке војне карте. Ако су те војне пруге демонтиране раније, нема их на овим картама. Можда евентално на војним картама из првог светског рата, мада је и то упитно - јер, ако су постојале веома кратко, могуће је да нису убележене.
Оно што може бити, јесте да је ова шумска пруга код Черевића евентуално неки остатак те војне мреже, мада бих пре рекао да је у питању нека пруга постављена за извлачење дрва, слична пругама које су постојале пруге на планини Гоч. У том крају се и данас извлаче дрва, постоји и неки објекат надлежног предузећа (шумарије). Распитаћу се првом приликом, верујем да неко од старијих људи из те околине зна нешто о томе.
Ko je na vezi
Korisnika pregleda ovaj forum: Nema registrovanih korisnika i 25 gostiju