Šumske pruge - Pruge Goča
Šumske pruge - Pruge Goča
Pošto govorimo o šumskoj pruzi na Goču, neznam dali ste upoznati da je na Goču bilo četiri šumske pruge (koliko je meni poznato) i to :
1 - Kamenica - Kraljevo (železnička stanica) - Rižina pruga
2 - Goč - Vrnjci (Vrnjačka Banja)(železnička stanica)
3 - Kamenički Lager - Sastavci
4 - Podunavci - Ljuti breg u Gračacu
Od ovih pruga je najpoznatija i najduže je bila u upotrebi pruga Kamenica - Kraljevo, takozvana Rižina pruga.
1. Краљево - Гоч ( 1916 – 1959 )
Лаку дековиљску пругу од Краљева до шума на планини Гоч изградили су окупатори
у Првом светском рату. Пруга је била ширине колосека 600 mm, а дуга око 20 километара. Укупна дужина свих колосека износила је око 22 километара. Овом железницом превозила
се шумска грађа са Гоча до стоваришта крај железничке станице Краљево.
Ова шумска железница радила је скоро до средине педесетих година прошлог столећа.
Према извештају Главне дирекције предузећа за експлоатацију шума Министарства дрв-
не индустрије НР Србије из 1950. године, на шумској прузи Краљево – Гоч саобраћала су сл-
едећа возна средства :
♦ 3 троосовинске парне локомотиве ( бр. 10-62, 10-64 и 60 ),
♦ 5 четвороосовинских парних локомотива ( серије 99.4-024, 043, 063, 079
и 091 ),
♦ 21 вагона за превоз дрвета,
♦ 35 плато вагона за превоз трупаца,
♦ 1 затворени теретни вагон серије G.
Троосовинске локомотиве биле су са распоредом осовина 0 – C – 0,тендерке. Локомотиве број 10-62 и 10-64 произведене су у пољској фирми " Хразанов ", а локомотива број 60 у фа-
брици " Ђуро Ђаковић " – Славонски Брод. Прве две су биле од по 150 KS, а локомотива"Ђу-
ро Ђаковић " 130 KS.
Четвороосовинске локомотиве имале су распоред осовина 0 – D – 0. Локомотиве серије 99.4-043 и 99.4-091 произведене су у познатој берлинској фабрици Schwartzkopff. Локомотива
99.4-063 такође је произведена у Немачкој, али у фирми Henshel und Sohn – Kessel. Све ове локомотиве су биле са засићеном паром, тендерке, снаге 150 KS.
Локомотиве серије 99.4-024 и 99.4-079 биле су са засићеном паром, произведене у фаб-
рици Vulcan Iron Wickers Locomotive Works, Berre, USA.
Вагони за превоз огревног дрвета били су тежине 4 тоне. Затворени теретни вагон сер- ије G служио је за превоз намирница за шумске раднике на Гочу.
Плато вагоне за превоз трупаца чинила су по два двоосовинска транспортна колица -"трукова".
На овој шумској железници било је 1950. запошљено 16 машиновођа, 16 ложача и 114 кочничара. Пруга је била у употреби све до 1959. године.
- ПРИВАТНЕ ПРУГЕ УЗАНОГ КОЛОСЕКА У СРБИЈИ 1881 - 2006. рударске, индустриске, шумске, туристичке и пионирске пруге узаног колосека - Ненад Говедаровић, Желкон, Ниш
2006. ( 311 страница ), страна 227 до 228.
Gočke šume - Sa foruma sumadijska-strela.
1 - Kamenica - Kraljevo (železnička stanica) - Rižina pruga
2 - Goč - Vrnjci (Vrnjačka Banja)(železnička stanica)
3 - Kamenički Lager - Sastavci
4 - Podunavci - Ljuti breg u Gračacu
Od ovih pruga je najpoznatija i najduže je bila u upotrebi pruga Kamenica - Kraljevo, takozvana Rižina pruga.
1. Краљево - Гоч ( 1916 – 1959 )
Лаку дековиљску пругу од Краљева до шума на планини Гоч изградили су окупатори
у Првом светском рату. Пруга је била ширине колосека 600 mm, а дуга око 20 километара. Укупна дужина свих колосека износила је око 22 километара. Овом железницом превозила
се шумска грађа са Гоча до стоваришта крај железничке станице Краљево.
Ова шумска железница радила је скоро до средине педесетих година прошлог столећа.
Према извештају Главне дирекције предузећа за експлоатацију шума Министарства дрв-
не индустрије НР Србије из 1950. године, на шумској прузи Краљево – Гоч саобраћала су сл-
едећа возна средства :
♦ 3 троосовинске парне локомотиве ( бр. 10-62, 10-64 и 60 ),
♦ 5 четвороосовинских парних локомотива ( серије 99.4-024, 043, 063, 079
и 091 ),
♦ 21 вагона за превоз дрвета,
♦ 35 плато вагона за превоз трупаца,
♦ 1 затворени теретни вагон серије G.
Троосовинске локомотиве биле су са распоредом осовина 0 – C – 0,тендерке. Локомотиве број 10-62 и 10-64 произведене су у пољској фирми " Хразанов ", а локомотива број 60 у фа-
брици " Ђуро Ђаковић " – Славонски Брод. Прве две су биле од по 150 KS, а локомотива"Ђу-
ро Ђаковић " 130 KS.
Четвороосовинске локомотиве имале су распоред осовина 0 – D – 0. Локомотиве серије 99.4-043 и 99.4-091 произведене су у познатој берлинској фабрици Schwartzkopff. Локомотива
99.4-063 такође је произведена у Немачкој, али у фирми Henshel und Sohn – Kessel. Све ове локомотиве су биле са засићеном паром, тендерке, снаге 150 KS.
Локомотиве серије 99.4-024 и 99.4-079 биле су са засићеном паром, произведене у фаб-
рици Vulcan Iron Wickers Locomotive Works, Berre, USA.
Вагони за превоз огревног дрвета били су тежине 4 тоне. Затворени теретни вагон сер- ије G служио је за превоз намирница за шумске раднике на Гочу.
Плато вагоне за превоз трупаца чинила су по два двоосовинска транспортна колица -"трукова".
На овој шумској железници било је 1950. запошљено 16 машиновођа, 16 ложача и 114 кочничара. Пруга је била у употреби све до 1959. године.
- ПРИВАТНЕ ПРУГЕ УЗАНОГ КОЛОСЕКА У СРБИЈИ 1881 - 2006. рударске, индустриске, шумске, туристичке и пионирске пруге узаног колосека - Ненад Говедаровић, Желкон, Ниш
2006. ( 311 страница ), страна 227 до 228.
Gočke šume - Sa foruma sumadijska-strela.
Re: Šumske pruge - Pruge Goča
O ovoj pruzi i jedan članak i fotografija, koji je napisao Slobodan Rosić :
O ovoj pruzi mogu da se nađu podaci u knjizi N. Govedarevića (Privatne pruge uskog koloseka), monografiji o Kamenici kod Kraljeva (izdata negde 2002. ali ne znam sad tačan naziv i autora) i knjizi Kraljevački železničari u NOB-u (negde iz 70-tih).
Ali najvažniji podaci su dati u vrlo lepom članku u Pruzi. Ponoviću samo ono najvažnije. Prugu je sagradila Austro-Ugarska vojska 1917. godine za prevoz drvene građe do strugare u Kraljevu. Posle rata 1918. godine pruga je potpala pod nadležnost Ministarstva Saobraćaja jer je građa sa Goča bila prevashodno namenjena za izradu materijala za obnovu i izgradnju železničkih pruga kao i za pragove. Saobraćaj na njoj su vršile državne železnice ali nije bila otvorena za javni saobraćaj. Zato je nećete naći ni u jednom redu vožnje iako su na njoj voženi i putnici. Tridesetih godina zbog ekonomske krize znatno se smanjuje potreba železnice za ovom građom pa ona postaje nerentabilna za nju. Tada se čak predlagalo da se ona demontira. Srećom mesto toga prelazi u nadležnost Ministarstva Šuma i Ruda koje je daje pod zakup poznatom kraljevačkom industrijalcu Miljku Petroviću Riži koji je imao veliku pilanu u Kraljevu. On je prugu temeljno popravio, proširio vozni park i dogradio neke krakove pruge. Zato se ova železnica u Kraljevu i dan danas pamti kao "Rižina" pruga. Posle oslobođenja pruga je kao i sva imovina Miljka Petrovića Riže konfiskovana a on proglašen narodnim neprijateljem (Inače on je i prvi čovek u Srbiji koji je sudski rehabilitovan, istina posmrtno, pre neku godinu kao nepravedno politički osuđen od strane "narodne" vlasti). Od tada pa sve do ukidanja 1959. godine pruga je bila pod upravom Šumskog Gazdinstva Goč.
Ova pruga je od Kraljeva dolinom Ribnice išla do Kamenice a na samom Goču se račvala u tri pravca. Pored ove postojala je i pruga koja je od Goča preko Gračaca do Podunavaca na pruzi Kraljevo-Kruševac.
Prve lokomotive na ovoj pruzi su bile dvoosovne polovne mašine koje je dovela Austro-Ugarska vojska. Kasnije su stigle i poznate lokomotive tipa RIIIc (JDŽ 99.3)
Posle I svetskog rata na ovu prugu su prebačene jače lokomotive nemačkog porekla čuvene "brigade lokomotive" (JDŽ 99.4). Ovih lokomotiva je bilo od 3 do 5 na ovoj pruzi i radile su na njoj sve do kraja postojanja ove železnice. Pored njih kratko je korišćena i jedna dizel lokomotiva, kao inajmanje jedna trosovna i jedna dvoosovna lokomotiva proizvedene u berlinskoj fabrici Orenštajn i Kopel.
Evo i jedne slike sa ove pruge. Prikazuje polazak "Rižinog" voza sa stanice u Kraljevu.
O ovoj pruzi mogu da se nađu podaci u knjizi N. Govedarevića (Privatne pruge uskog koloseka), monografiji o Kamenici kod Kraljeva (izdata negde 2002. ali ne znam sad tačan naziv i autora) i knjizi Kraljevački železničari u NOB-u (negde iz 70-tih).
Ali najvažniji podaci su dati u vrlo lepom članku u Pruzi. Ponoviću samo ono najvažnije. Prugu je sagradila Austro-Ugarska vojska 1917. godine za prevoz drvene građe do strugare u Kraljevu. Posle rata 1918. godine pruga je potpala pod nadležnost Ministarstva Saobraćaja jer je građa sa Goča bila prevashodno namenjena za izradu materijala za obnovu i izgradnju železničkih pruga kao i za pragove. Saobraćaj na njoj su vršile državne železnice ali nije bila otvorena za javni saobraćaj. Zato je nećete naći ni u jednom redu vožnje iako su na njoj voženi i putnici. Tridesetih godina zbog ekonomske krize znatno se smanjuje potreba železnice za ovom građom pa ona postaje nerentabilna za nju. Tada se čak predlagalo da se ona demontira. Srećom mesto toga prelazi u nadležnost Ministarstva Šuma i Ruda koje je daje pod zakup poznatom kraljevačkom industrijalcu Miljku Petroviću Riži koji je imao veliku pilanu u Kraljevu. On je prugu temeljno popravio, proširio vozni park i dogradio neke krakove pruge. Zato se ova železnica u Kraljevu i dan danas pamti kao "Rižina" pruga. Posle oslobođenja pruga je kao i sva imovina Miljka Petrovića Riže konfiskovana a on proglašen narodnim neprijateljem (Inače on je i prvi čovek u Srbiji koji je sudski rehabilitovan, istina posmrtno, pre neku godinu kao nepravedno politički osuđen od strane "narodne" vlasti). Od tada pa sve do ukidanja 1959. godine pruga je bila pod upravom Šumskog Gazdinstva Goč.
Ova pruga je od Kraljeva dolinom Ribnice išla do Kamenice a na samom Goču se račvala u tri pravca. Pored ove postojala je i pruga koja je od Goča preko Gračaca do Podunavaca na pruzi Kraljevo-Kruševac.
Prve lokomotive na ovoj pruzi su bile dvoosovne polovne mašine koje je dovela Austro-Ugarska vojska. Kasnije su stigle i poznate lokomotive tipa RIIIc (JDŽ 99.3)
Posle I svetskog rata na ovu prugu su prebačene jače lokomotive nemačkog porekla čuvene "brigade lokomotive" (JDŽ 99.4). Ovih lokomotiva je bilo od 3 do 5 na ovoj pruzi i radile su na njoj sve do kraja postojanja ove železnice. Pored njih kratko je korišćena i jedna dizel lokomotiva, kao inajmanje jedna trosovna i jedna dvoosovna lokomotiva proizvedene u berlinskoj fabrici Orenštajn i Kopel.
Evo i jedne slike sa ove pruge. Prikazuje polazak "Rižinog" voza sa stanice u Kraljevu.
Re: Šumske pruge - Pruge Goča
Pruga Kraljevo - Goč nije služila samo za transport drvene građe, već poslednjih godina "šumski voz" su koristili planinari i izletnici do Dobrih voda na Goču, što je prestavljalo pravu atrakciju, a danas mnogi žale za njim i za prugom koja bi mnogo značila za turistički region Kraljeva i šire a posebno za turizam na Dobrim vodama - Goču.
U prilogu iz knjige MONOGRAFIJA - Brezna, Kamenica i Meljanica (ljudi-godine-život-priroda) od autora Mr. Živka Simovića i Živomira Žike Milašinovića, fotografija članske karte i Ćirina vožnja izletnika prema Goču.
Komentar G. Slobodana Rosića za fotografiju - Vožnja Izletnika prema Goču.
To je grčka lokomotiva OSE 52 proizvedena 1923. godine u fabrici Tubize. Obnovljena sredinom devedesetih je za turističku prugu Volos - Mileai koloseka 0,60 m. Na slici vuče otvorene vagone sa turistima na ovoj pruzi. Ovakva lokomotiva nikad nije radila kod nas. Fotografija je očigledno greškom stavljena u ovu monografiju. Na pruzi Kraljevo - Goč su zaista korišćeni slični vagoni, prepravljeni od teretnih pa je to možda zbunilo autore ove inače jako dobre knjige. A kome se sviđa ova lokomotiva može tokom leta da ode do Volosa i da se vozi sa njom.
U prilogu iz knjige MONOGRAFIJA - Brezna, Kamenica i Meljanica (ljudi-godine-život-priroda) od autora Mr. Živka Simovića i Živomira Žike Milašinovića, fotografija članske karte i Ćirina vožnja izletnika prema Goču.
Komentar G. Slobodana Rosića za fotografiju - Vožnja Izletnika prema Goču.
To je grčka lokomotiva OSE 52 proizvedena 1923. godine u fabrici Tubize. Obnovljena sredinom devedesetih je za turističku prugu Volos - Mileai koloseka 0,60 m. Na slici vuče otvorene vagone sa turistima na ovoj pruzi. Ovakva lokomotiva nikad nije radila kod nas. Fotografija je očigledno greškom stavljena u ovu monografiju. Na pruzi Kraljevo - Goč su zaista korišćeni slični vagoni, prepravljeni od teretnih pa je to možda zbunilo autore ove inače jako dobre knjige. A kome se sviđa ova lokomotiva može tokom leta da ode do Volosa i da se vozi sa njom.
Re: Šumske pruge - Pruge Goča
2 - Goč - Vrnjci (Vrnjačka Banja)(železnička stanica)
Što se tiče šumske pruge Goč - Vrnjci (železnička stanica). Inače kad je otvorena (1910.godine) stanica je nosila naziv Ruđinci, pošto se nalazila u ataru sela Ruđinaca. Kasnije dobila je ime Vrnjci, a nezna se tačno kad je promenjen naziv u Vrnjačka Banja.
Ova pruga je izgrađena za vreme Austrougarske okupacije od Vrnjaca, koja je išla kroz Banju, sadašnja "Vrnjačka ulica", zatim levom stranom Gočke reke i išla do doktoreve kuće odnosno do mesta gde se
spaja Šljivarski potok i Gočka reka pa jedan krak je išao uz Šljivarski potok, a drugi krak do izvora Belimarković. Te vagone su vukle mazge uzbrdo, a nizbrdo su vagoni išli sami (pošto je celom trase pruge od Goča do Vrnjaca bio pad) i bili su na svakom vagonu kočničari koji su kočili pa je bilo i nesreća. Ta pruga je bila kratkog veka. Ovom prugom su uglavnom voženi trupci koji su utovarani u vagone uskog koloseka u Vrnjcima i voženi na dalja odredišta. Korišćen materijal iz knjige Milutina Hehe Mikovića - J02 - Vrnjačka Banja 2006. godine.
Na fotografiji je prikazan kolosek koji prolazi pored sadašnje biblioteke u Vrnjačkoj Banji. Fotografija je iz Zavičajnog muzeja Zamak kulture IKR broj 0948 iz Vrnjačke Banje.
Što se tiče šumske pruge Goč - Vrnjci (železnička stanica). Inače kad je otvorena (1910.godine) stanica je nosila naziv Ruđinci, pošto se nalazila u ataru sela Ruđinaca. Kasnije dobila je ime Vrnjci, a nezna se tačno kad je promenjen naziv u Vrnjačka Banja.
Ova pruga je izgrađena za vreme Austrougarske okupacije od Vrnjaca, koja je išla kroz Banju, sadašnja "Vrnjačka ulica", zatim levom stranom Gočke reke i išla do doktoreve kuće odnosno do mesta gde se
spaja Šljivarski potok i Gočka reka pa jedan krak je išao uz Šljivarski potok, a drugi krak do izvora Belimarković. Te vagone su vukle mazge uzbrdo, a nizbrdo su vagoni išli sami (pošto je celom trase pruge od Goča do Vrnjaca bio pad) i bili su na svakom vagonu kočničari koji su kočili pa je bilo i nesreća. Ta pruga je bila kratkog veka. Ovom prugom su uglavnom voženi trupci koji su utovarani u vagone uskog koloseka u Vrnjcima i voženi na dalja odredišta. Korišćen materijal iz knjige Milutina Hehe Mikovića - J02 - Vrnjačka Banja 2006. godine.
Na fotografiji je prikazan kolosek koji prolazi pored sadašnje biblioteke u Vrnjačkoj Banji. Fotografija je iz Zavičajnog muzeja Zamak kulture IKR broj 0948 iz Vrnjačke Banje.
Re: Šumske pruge - Pruge Goča
3 – Kamenički Lager - Sastavci
Pruga Nemački lager - Sastavci je izgrađena 1938.-39. godine dvadesetog veka. Izgradili su je trgovci koji su trgovali šumskom građom.Te vagone je vukla mala šumska lokomotiva i vožena su drva i trupci. Pruga je radila kratko vreme, već 1941. godine četnici su to rasturili, nešto od tih radnika je i poklano i razbežalo se glavom bez obzira.Od tih šina sa ove pruge meštani Rsovaca, Novog Sela i Lipove su odvezli svojoj kući i napravili stubove za ograde i još se to i sada može naći na terenu.
Iz knjige Milutina Hehe Mikovića - J02 - Vrnjačka Banja 2006. godine.
4 – Podunavci - Ljuti breg u Gračacu
Pruga Podunavci - Ljuti breg u Gračacu pravljena je u staroj Jugoslaviji. Nju je vukla mala šumska lokomotiva i bio je jedno vreme mašinovođa Rajko Belobrđanin.
Lokomotiva na pruzi Gračac-(Ljuti greg) Podunavci
Treba napomenuti da su tu bile dve vrste vagona. Vagoni za drva i vagoni za trupce.Radi lakšeg prevoza ti vagoni su se sklapali kao volujska ili konjska kola. Kada idu uzbrdo osovine se približe radi lakšeg transporta, a gore u šumi se rastavljaju na propisnu razdaljinu.Svaki vagon je imao svog kočničara koji je imao zadatak da prema nagibu terena koči i usporava kompoziciju. Zbog nestručnog rada i prebrze vožnje dolazilo je do iskliznuća pa i povreda samih kočničara ili onih koji su koristili ove vagone za prevoz a naročito to je bilo interesantno za decu.
Citat i fotografija iz knjige - Milutina Hehe Mikovića - J02 - Vrnjačka Banja 2006. godine.
Od mene toliko, koliko sam imao materijala. Bilo bi dobro kad bi se još neko uključio sa novim fotografijama i podacima.
S poštovanjem cira-1
Pruga Nemački lager - Sastavci je izgrađena 1938.-39. godine dvadesetog veka. Izgradili su je trgovci koji su trgovali šumskom građom.Te vagone je vukla mala šumska lokomotiva i vožena su drva i trupci. Pruga je radila kratko vreme, već 1941. godine četnici su to rasturili, nešto od tih radnika je i poklano i razbežalo se glavom bez obzira.Od tih šina sa ove pruge meštani Rsovaca, Novog Sela i Lipove su odvezli svojoj kući i napravili stubove za ograde i još se to i sada može naći na terenu.
Iz knjige Milutina Hehe Mikovića - J02 - Vrnjačka Banja 2006. godine.
4 – Podunavci - Ljuti breg u Gračacu
Pruga Podunavci - Ljuti breg u Gračacu pravljena je u staroj Jugoslaviji. Nju je vukla mala šumska lokomotiva i bio je jedno vreme mašinovođa Rajko Belobrđanin.
Lokomotiva na pruzi Gračac-(Ljuti greg) Podunavci
Treba napomenuti da su tu bile dve vrste vagona. Vagoni za drva i vagoni za trupce.Radi lakšeg prevoza ti vagoni su se sklapali kao volujska ili konjska kola. Kada idu uzbrdo osovine se približe radi lakšeg transporta, a gore u šumi se rastavljaju na propisnu razdaljinu.Svaki vagon je imao svog kočničara koji je imao zadatak da prema nagibu terena koči i usporava kompoziciju. Zbog nestručnog rada i prebrze vožnje dolazilo je do iskliznuća pa i povreda samih kočničara ili onih koji su koristili ove vagone za prevoz a naročito to je bilo interesantno za decu.
Citat i fotografija iz knjige - Milutina Hehe Mikovića - J02 - Vrnjačka Banja 2006. godine.
Od mene toliko, koliko sam imao materijala. Bilo bi dobro kad bi se još neko uključio sa novim fotografijama i podacima.
S poštovanjem cira-1
Re: Šumske pruge - Pruge Goča
Na ovoj staroj fotografiji koja je nastala na kraju I svetskog rata vidi se pruga Kraljevo - Goč koju su izgradili okupatori. Ona je prelezila preko drvenog mosta reku Ibar, koji su Austrijanci zapali prilikom povlačenja.
http://www.google.com
http://www.google.com
- Prikačeni fajlovi
-
- Kraljevo-I-svetski.jpg (193.46 KiB) Pogledano 9489 puta
Re: Šumske pruge - Pruge Goča
- Prikačeni fajlovi
-
- Kraljevo1.jpg (66.96 KiB) Pogledano 9476 puta
Re: Šumske pruge - Pruge Goča
- Prikačeni fajlovi
-
- KGoc1.jpg (93.09 KiB) Pogledano 9154 puta
-
- KGoc2.jpg (93.76 KiB) Pogledano 9154 puta
Re: Šumske pruge - Pruge Goča
- Prikačeni fajlovi
-
- KraljevoLozionica.jpg (48.46 KiB) Pogledano 8916 puta
Ko je OnLine
Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 0 gostiju