Dizel električna lokomotiva serije 665

[PECELJ]

665-016

Dizel-električne lokomotive serije 665 tipa Co-Co su proizvod kanadske fabrike MLW iz Montreala 1973.Treba napomenuti da su ovo prve dizel-električne lokomotive na JŽ sa elektronskom regulacijom snage i automatskom promenom sprega vučnih motora i da su tada bile najsavremenije lokomotive u Evropi.

Tehnički podaci:
Raspored osovina Co-Co
Snaga motora 2900KS
V max 127 km/h

[PECELJ]

Lokomotiva JŽ 665-010 .

Izvor : Aca Z.Jovanović

[PECELJ]

Davor (male železnice) :

“Ove lokomotive je 1972. godine nabavio ŽTP Beograd za vuču teških teretnih vozova na pruzi Beograd - Bar koja se uveliko završavala. Zbog velikih uspona na ovoj pruzi bila je potrebna jača lokomotiva od "Kenedijevki" koje su dotle postali standard u dizel vuči u Srbiji. U to vreme je inače u ŽTP Beograd postojala gotovo manijakalna odbojnost prema dupliranju vuče pa varijanta da vozove na težim deonicama vuku dve lokomotive 661 nije ni razmatrana. (Slična logika je dovela i do nabavke elektrolokomotiva 461 koje su originalno naručene za ŽTP Beograd (Beograd - Bar) i ŽTP Sarajevo (Sarajevo - Ploče) ali su Bosanci čim su malo proanalizirali stvari brže bolje odustali od toga i utrapili svoje "Rumunke" Beogradu i Skopju). Kada su lokomotive serije 665 nabavljene barska pruga je puštena u saobraćaj do Užica tako da je oko polovine "Kanađanki" radilo na tom pravcu a ostale su stacionirane u Nišu gde su radile na pravcu prema Beogradu i Ristovcu jer elektrovuča u to vreme još nije bila uvedena na celoj magistrali prema Skopju.

Prema tadašnjim planovima pruga Beograd - Bar je trebalo da se pusti u saobraćaj 1976. Tada bi se sve lokomotive serije 665 prebacile na ovu prugu (uostalom elektrifikacija pruge do Skopja je završena 1974. pa tamo ove lokomotive nisu bile neophodne). Tada bi se izvršila elektrifikacija pruge samo do Užica a ostatak pruge je trebao da se elektrificira tek nakon desetak godina i to je ustvari trebalo da bude područje rada ovih lokomotiva. Nije mi sad pri ruci nijedan dokument da ga priložim ali ovakav plan nije teško pronaći u publikacijama iz tog vreme. Međutim plan elektrifikacije je naglo promenjen i to je zapečatilo sudbinu ove lokomotive. Naime odlučeno je da se odmah izvrši elektrifikacija cele barske pruge i ona je kompletna stavljena pod napon već 1978. godine (nigde nisam našao obrazloženje za ovakvu odluku ali je verovatno niska cena struje u Srbiji i potreba da domaća industrija ne prekida proizvodnju elemenata za elektrifikaciju dovela do toga). Time su samo 6 godina nakon što su nabavljene ove lokomotive postale nepotrebne ŽTP-u Beograd tj. ŽTO-ima Beograd i Titograd. Tih godina je nabavljen veliki broj elektrolokomotiva tako da je dizelki bilo u višku. Pošto su mogućnosti za korišćenje serije 665 na nelektrificiranim prugama zbog njenog velikog osovinskog pritiska bile više nego limitirane a na tim prugama nije bilo tako velikih uspona koji bi zahtevali njenu snagu korišćenje ove lokomotive na prugama ŽTP Beograd je bilo sve samo ne ekonomično. Takođe i mašinovođe i radnici u depoima su mnogo više voleli "Kenedijevke"”