FORUM LJUBITELJA ŽELEZNICA

Još je rimski pesnik Horacije u prvom veku stare ere preporučio: Carpe diem ( uberi dan ), odnosno, iskoristi svaki dan života tako što ćeš uraditi ili doživeti nešto lepo. Time su se rukovodili i stanovnici grada Lucerna koji leži pokraj istoimenog jezera. Organizovali su krstarenje brodom da bi mnogobrojni turisti mogli i sa jezera da razgledaju grad i okolne planine čiji su vrhovi i u junu mesecu pod snegom, a možda je tako i preko cele godine. Pokraj pristaništa je uređen park da bi oni koji čekaju brod za krstarenje imali gde da se odmore i nečim zabave. Park je tako sređen da je prilagođen i deci i odraslima. Ima puno i drveća i cveća, a ima puno i klupa. Kako naročito deci teško pada čekanje, za njih su po celom parku razmestili raznobojne sanduke sa igračkama. Ali još nešto ima tu što najviše privlači pažnju. Jedan stari železnički teretni vagon je lepo udešen, ofarban i namešten na improvizovane šine u delu parka gde nikome ne smeta. Služi kao polica za ukrasne biljke, lisnate i cvetne. I oko njega su postavljene ukrašene kutije sa igračkama. Kada je u nekom trenutku prestala potreba za takvim vagonom, nisu ga bacili u staro gvožđe, već lepo sređen i udešen započinje neki drugi život „brinući“ o negovanom i lepom cveću i uživajući u društvu ljudi svih uzrasta.Niko ne prošeta parkom a da ne zastane kod vagona i uživa u lepoti prizora. Ovaj teretni vagon ulepšava i grad Lucern i jezero na kojem grad leži. Nekada je krstario švajcarskim a možda i evropskim prugama i prenosio teret koji je, nadam se, služio na dobrobit čoveku. Ipak je ovo veliko poštovanje prema nečemu što je bilo značajno, pa više nije. Tako može da bude svuda gde ima železnice i „ostarelih“ vagona.

1 vagon kolosijeka 1000mm.