FORUM LJUBITELJA ŽELEZNICA

stare slike

Osblje železničke stanice Aranđelovac i Bukovik 1937. godine.

http://www.google.com

Osoblje železničke stanice baroševac i Zeoke 1937. godine.

http://www.google.com

Iako se odvojak od pruge Mladenovac - Lajkovac od rasputnice Golubuše smatra industriskom prugom, ja ću ovaj prilog ipak staviti ovde. Naime iako su ti koloseci građeni zbog industrije oni su ipak u dugom vremenskom periodu bili u statusu pruge za javni saobraćaj. Malo podataka o njoj koji se ne pominju u literaturi: Pre II svetskog rata Ministarstvo vojske Kraljevine Jugoslavije je podiglo veliku hemijsku fabriku za proizvodnju komponenti za naoružanje u ataru sela Medoševac kod Lazarevca. Ona je povezana sa mrežom JDŽ vojno-industriskom prugom Golubuša - Zavod dugom oko 5 km. Ta pruga je predata saobraćaju oktobra 1940. a 15.januara.1941 je otvorena i za javni saobraćaj. 15.marta 1941. na toj pruzi je uveden i putnički saobraćaj. Putnički vozovi su saobraćali na relaciji Lazarevac - Zavod a imali su i dve postaje (stajlišta): "Šapak" i "Golubuša". Na žalost zbog poznatih događaja ovo je bila putnička linija koja je najkraće postojala u istoriji naših železnica. Posle samo tri nedelje od otvaranja Aprilski rat je prekinuo svaki saobraćaj na ovoj pruzi. Nakon okupacije ona je korišćena kratko za prevoz većine mašina iz fabrike koje su Nemci odneli nekud, kao i za prevoz zaplenjene opreme jugoslovenske vojske (Zavod u Medoševcu je korišćen kao sabirno mesto za ratni plen, slično kao i Smederevska tvrđava). Nakon toga i fabrika i pruga su napuštena ali kolosek nije demontiran.
Posle rata novo Ministarstvo odbrane socijalističke Jugoslavije je odlučilo da ne obnavlja ovu fabriku i ustupilo je prazan objekat Ministarstvu Rudarstva koje je u toj zoni počelo sa otvaranjem velikog rudnika i nove termoelektrane. Zgrada predratnog zavoda je korišćena za remontnu radionicu rudnika. Još 1945. godine od 2. km pruge Golubuša - Zavod je sagrađena nova pruga koja je povezala rudnike Crljeni i Kolubara. To je posto glavni pravac i pruga je dobila naziv Golubuša - Kolubara a krak za bivši zavod je postao industriski kolosek. Pruga je bila otvorena za javni saobraćaj ali samo robni. I pored nekoliko pokušaja, jer prolazi pored nekoliko naseljenih mesta, putnički saobraćaj na njoj nikad nije uspostavljen. Glavni razlog je dosta slabo stanje pruge koju su od polovnog materijala gradili zarobljeni nemački vojnici. Dalji istorijat ove pruge je opisan u već pomenutim knjigama pa ga neću ponavljati.

Slika iz 1948. godine prikazuje zadnju stanicu Kolubara. Tada je imala je dva koloseka, veliki bunker za utovar uglja. Iza bunkera, što se na slici ne vidi, je bila stanična zgrada.

Inače na slici ima jedna mala zanimljivost. Fotografija je snimljena za propagandne svrhe. Kako su u prvom planu dva nemačka zarobljenika sa njihovim karakterističnim vojničkim kapama, na tom mestu je slika izgrebana da to ne bi padalo u oči. Očigledno za zvaničnu priču o velikim uspesima našeg radnog naroda slika nemačkih zarobljenika na poslu nije bila baš sasvim prigodna.

Ovu fotografiju postavljam u ovu temu, premda postoji mogućnost da je snimljena i na pruzi Čačak - Stalać.

http://www.google.com

Ovo verovatno i jeste sa pruge Stalać - Užice. Naime koliko ja vidim vagon u levom gornjem uglu je normalnog koloseka, vidi mu se jedan odbojnik i kuka tegljenika. U tom slučaju je slika nastala na mestu gde ima i normalnog i uzanog koloseka a to u prvom slučaju može biti samo stanica Mladenovac. Međutim ni ambijent ni položaj koloseka koji se vidi ne liče na Mladenovac.

Zato mislim da je ovo ili Stalać ili Kruševac (na Dedinu mi ne liči, tu je malo valovito). Potpuna pretrpanost koloseka (i kolosek ispred uzanog vagona je zauzet) neuobičajena je čak i za "normalno" ratno doba. Meni to najviše liči na oktobar 1915. godine kada je prilikom povlačenja sve "nagurano" između Stalać i Kruševca i tako ostavljeno neprijatelju jer pruga u pravcu odstupanja nije bilo. I naravno postoji mogućnost da je slika i sa područja Ćuprije i Paraćina gde su se takođe susretali koloseci različitih širina a u ravnici. Ali prethodna opcija mi je verovatnija.

Не знам одакле податак да се укрсница у Зеокама звала Бурово када до Бурова има пар километара. Можда се распутница Голубуша звала Бурово јер је она ту негде, у Бурову. Овде се види укрсница са две зграде и путем између њих. Неуобичајено да је чекаоница била иза стамбене зграде која је користила за становање радника железнице.

Ovu ftografiju sam dobio od gospodina Dušana Nedeljkovića.

Snimljena je verovatno krajem 1915. godine u železničkoj stanici u Aranđelovcu. Slavna lokomotiva SDŽ362 ostala je u svojoj stanici sa jednim službenim vagonom. Došla je na ovu prugu po njenom otvaranuju. Vide se okupatroski vojnici(Austrijanci i Nemci). Opšte rasulo u stanici. Pored lokomotive neki delovi. Moguće je da bila onesposobljena.

http://www.google.com

Ova fantastična fotografija nije vredna samo za ovaj forum već ona poseduje i istorijsku vrednost. Svaka čast gospodine ivanjz!