Puga uskog koloseka Zabrežje-Obrenovac-Lajkovac-Valjevo

[presa]

Današnji izgled stanice Iverak.

iverak.jpg (56.13 KiB) Pregledano 4307 puta

Koliko je koloseka imala ova stanica nemamo podatak.

[presa]

Valjevo je bila krajnja stanica pruge Zabrežje-Obrenovac-Lajkovac-Valjevo.

Imala je sledeći raspored koloseka.

valjevo-1.gif (21.32 KiB) Pregledano 4307 puta

Ukupno je bilo šest glavnih koloseka. Prvi je bio slepi i njemu je bila kolska vaga i tovarni profil.
Svi koloseci su se završavali preko skretnice broj 14 na trećem koloseku. To je bila
i krajnja tačka pruge.
Osim glavnih, postojalo je još sedam slepih koloseka(tri ložonička, od koji dva u
ložioničkoj hali, tri stanična i jedan za građevisku delatnost).

Postojale su i dve jame za čiščenje lokomotiva i vodonapojnik.

Železnička stanica u Valjevu bila je jedna od većih stanica na uzanom koloseku uopšte.

Današnji izgled železničke stanice uskog koloseka u Valjevu.

stanica_valjevo2000001.jpg (56.43 KiB) Pregledano 4307 puta

stanica_valjevo1.jpg (110.08 KiB) Pregledano 4307 puta

[presa]

Visinska mapa pojedinih zeleznickih stanica na pruzi Cukarica-Lajkovac-Valjevo prikazana je na donjoj slici.

mapavisin-2.gif (7.28 KiB) Pregledano 4307 puta

Visinska razlika stanice Cukarice i stanice Valjevo je nesto visa od 100m, pa ova pruga spada u grupu ravnicarskih pruga. Treba napomenuti jedino relaciju Umka - Mala Mostanica. Naime od stanice Umka pruga je isla uz Rudsku reku, a zatim Barickim tunelom dugim 1615 metara prelazila u dolinu Baricke reke. Nakon tunela pruga je silazila prema Savi tj. Baricu. Od Barica prema Obrenovcu pruga je isla uz reku Savu. Jedini veci tunel, od Barickog tunela, na pruzi Beograd-Obrenovac-Lajkovac-Cacak-Visegrad-Sarajevo, bio je tunel Sargan-Vitasi, cija je duzina bila 1667 metara. Iz date mape se vidi odredjeni uspon, izmedju stanice Umke i Male Mostanice, zbog cega je na ovom delu vrseno potiskivanje tezih vozova. Inace najvece tacka na pruzi Beograd-Lajkovac-Cacak-Visegrad, je stanica Sargan-Vitasi sa nadmorskom visinom od 805.5 metara.

[jovanla]

.

Valjevo, 2. septembra 1908.

- Oduševljeni što će već jednom, posle tridesetogodišnjeg čekanja, dobiti železnicu, Valjevci su se već iz ranije postarali da ulazak prve lokomotive u valjevsku stanicu bude uistinu trijumfalan. Odbor sastavljen iz 40 najviđenijih građana, pod predsedništvom valjevskog poslanika g. Sv. Popovića, bio je gotov još juče rano s pripremama, a valjevsko građanstvo, okitivši svoje domove trobojkama, nestrpljivo je očekivalo kad će se čuti prvi pisak lokomotive.

Voz je po rasporedu imao doći u Valjevo u 4 sata po podne, a već u 3 sata velika pijaca bila je dupke puna korporacija i sveta, koji se spremahu da se krenu na stanicu za doček. Da bi čitaoci „Štampe” mogli imati bar bledu sliku ove svečanosti, ja ću ovde izneti red, kojim se sa velike pijace krenuo mnogobrojni svet k stanici. napred je išao „Dušan Silni” sa zastavom, za njim vojna muzika, pa „Valjevski zanatlisko udruženje” sa zastavom i pevačkim horom, pevačko društvo „Čika Ljuba”, Trgovačka omladina, đaci osnovne ženske i muške škole, Viša devojačka škola, Radnička škola, Gimnazija, Odbor za doček, opštinski odbor, članovi okr. skupštine, predstavnici vlasti, esnafi, pa onda grdna masa građana, građanki, oficira, činovnika i seljaka. Kad je ova procesija došla na stanicu, zatekla ju je tako reći posednutu svetom. Bez preterivanja mogu reći, da je u dočeku prvog železničkog voza sudelovalo najmanje 4-5.000 duša.

Stanične prostorije bile su okićene zastavama i amblemima, i na staničkoj zgradi s frontastajala je u zelenom okviru kraljeva slika. Pred rampom bila je podignuta veličanstvena kapija u vizantiskom stilu. kapija je bila zastrta plavim muselinom, kroz koji se voz imao probiti pre ulaska u stanicu, kao simvol, da su savladane sve prepreke.

Što se više približavalo doba dolaska voza, to je nestrpljenje u sveta bilo sve veće, a kad prangije sa Krušika oglasiše da se voz približuje varoši, nestrpljenje toliko poraste, da se za tili čas pokvari ceo red, jer je svaki hteo da vidi kako se lokomotiva pojavljuje kroz zastrtu kpiju.

Uz zvuke muuzike i klicanje sveta ulazio je vozu stanicu lagano i veličanstveno, kao kakva lepo obučena gospođa. Sa voza se lepršahu zastave, a kroz prozor su se videla radosna lica naših milih gostiju.

U ime priređivačkog odbora pozdravio je g. Badera, upravnika za građenje novih željeznica, gospodu iz železničke direkcije, inženjere i personal s pruge i ostale goste, vrlo lepim govorom g. Svetozar Popović, pošto su nastali oduševljeni usklici: „Živeli!”

Zatim je nastupilo vodoosvećenje voza i staničnih zgrada. Vodoosvećenju, koje je izvršio prota g. St. Ivanović uz asistenciju osam sveštenika, kao i dočeku voza prisustvovao je i divizijar sa svojim štabom i velikim brojem oficira.

Po svršenom vodoosvećenju cela ova masa sveta sa svojim gostima krenula se, kroz bogato okićenu varoš ka pijaci, odakjle su se gosti povukli na odmorak i spremu za banket, koji se u čast srpskih železničara davao u velikoj gostionici g. Drage Sekulića.

Čim je pao prvi mrak, varoš se zablistala u moru svetlosti; sve kuće behu osvetljene, a mnogobrojne električne sijalice bacahu masu svetlosti na valjevske ulice, kojima je vrveo silan svet. Za ovo vreme, pod rukovodstvom višeg inženjera g. Č. gaghića, davala se u ložionici bogata večera železničkim radnicima iz niškog, pirotskog i vranjskog okruga koji su i položili kolosek na našoj pruzi.

U 8 sati otpočeo je veliki banket, na kome je učestvovalo 120 osoba. U čelu bogato nameštene trpeze sedeli su divizijar g. Gojković i g. Bader, a oko njih gosti, predsednik opštine, predsednik okružne skupštine, viši prestavnici civilne i vojne v lasti i narodni poslanici. Ostali deo trpeze behu zauzeli najviđeniji građani iz varoši i okruga. Za vreme banketa koncertirala je vojna muzika.

Na bankletu je palo nekoliko lepih zdravica. Predsednik okružne skupštine g. V. Živanović napio je zdravicu kralju; g. Bogdan Janković, direktor i narodni poslanik, vladi; g. Petar Marković, advokat, svima gostzima koji imaju zasluge za podizanje valjevske železnice; g. Ž. M. Romanović, profesor, predstavnicima progresa, tehničarima, a napose g. Baderu i srpskim železničarima i inžinjerima. Na ovu zdravicu odgovorio je vrlo lepim govorom g. Boža Vuković, načelnik železničke direkcije. Još su nazdravili Milan Dragojević srpskoj vojsci i njenom predstavniku g. Gojkoviću, našto se g. divizijar zahvalio sa nekoliko toplih reči, i g. Čeda Gagić preduzimaču ove pruge g. Nikoli Lukiću.

Posle svršenih zdravica pročitane su mnogobrojne depeše dobijene sa strane, među kojima se naročito ističu pozdravi kralja Petra, predsednika ministarstava g. Velimirovića, ministra građevina g. Savčića, g.g. načelnika železničke direkcije i naših zemljaka iz Beograda.
U hotelu Sekulićevom ostalo se do ponoći, pa je onda nastala, uz pratnju muzike, šetnja kroz valjevske ulice. Posle šetlje svratilo se u hotel „Srbiju” gde se uz lepu svirku Borkove družine i pesmu i igru ostalo gotovo do zore.

Naši gosti otputovalio su jutros vozom u 9 sati ponevši sobom, to se nadam, najlepše utiske o našem dočeku i svečanostima priređenim u čast dolaska prvog voza i u čast njihovu.

(Štampa, 3. septembar 1908)



.

[presa]

Pristanište Zabrežje između dva rata.

[ivanjz]

Ova je stanica izgradjena 1908 godine, kada je i pustena u saobracaj prva uzana pruga u zapadnoj Srbiji,
Zabrezje – Obrenovac - Lajkovac - Valjevo. Stanica dobija na znacaju, pustenjem u saobracaj pruge
Obrenovac – Beograd 1928. godine.

Stanica Obrenovac imala je sledeci raspored koloseka:



Treci kolosek je bio prolazni na pravcu Lajkovac – Beograd, sa kojeg se odvajala i pruga za Zabrezje.
U samoj stanici Obrenovac, postojala je i lozionica zbog cega ima vise lozionickih i slepih koloseka,
kao i jedan kratki industrijski kolosek "Suvobor".

Danasnji izgled stare zeleznicke stanice u Obrenovcu prikazana je na donjim slikama.





Zgrada je koliko toliko ocuvana, jer je naseljena, a kao i na do sada prikazanim zeleznickim stanicama na ovom pravcu,
krovni deo stanice je vrlo los. Verovatno su njeni stanovnici potomci obrenovackih zeleznicara.

Pustanjem u saobracaj pravca Obrenovac – Beograd, 1928 godine, izgrađena je nova zgrada zeleznicka stanica u Obrenovcu,
koja je bila puno veca od stare.

Zeleznicka stanica u Obrenovcu danas se koristi kao autobuska stanica, i nedavno je renovirina. Na donjoj slici prikazan je
danasnji izgled zeleznicke stanice u Obrenovcu.



Kao i vecina vaznih objekata u Srbiji, i zeleznicka stanica u Obrenovcu je rusena od strane okupatora. Na donjoj slici prikazana
je stara zeleznicka stanica u Obrenovcu ostecena u I svetskom ratu.

[ivanjz]

Kao i stanica u Obrenovcu, tako je i stanica u Zabrezju bila tesko ostecena u I prvom svetskom ratu, sto se vidi iz donje slike.



Gledajuci ovu sliku odmah se primecuje da nema koloseka. Verovatno su ih Austrijanci bili demontirali. Vide se dva srpska vojnika
i velika rupa od artiljerske granate.

[sencica]

Nekadašnji izgled železničke stanice Zabrežje.


Verovatno je slika iz vremena posle otvaranja pruge jer je stanična zgrada na sprat,a kao što se zna ista je bila teško oštećena u prvom svetskom ratu kada je bila skoro potpuno srušena.

[sencica]

Prvobitni izgled železničke stanice Obrenovac


Puštanjem u saobraćaj pruge Beograd - Obrenovac 1928 godine, izgrađena je i nova zgrada železničke stanice u Obrenovcu,
koja se danas koristi kao autobuska stanica.

[jagafoto]

Izgled ćirine železničke stanice Divci vidi se na sledećoj kolažnoj razglednici.
Autor fotografija je Dragiša Medenica a izdavač „Napred“ Valjevo...

divci.jpg (9.91 KiB) Pregledano 4306 puta

Zanimljivo je da se pored stare stanične zgrade (na kojoj piše „Divci“ i koja danas ne postoji)
vidi i nova stanična zgrada (sa lukovima) za prugu normalnog koloseka...